За Шарића се зна већ десет година

Дарко Шарић има најмање три пасоша. Осим српског за који се поуздано зна, он, незванично сазнајемо, поседује и пасоше Словачке и Хрватске. Неће бити чудно ако се у будућности испостави да има и прегршт пасоша разних држава, на разна имена, не би ли тако лакше и једноставније могао да умакне евентуалној потери.

С обзиром на јучерашњи празник а самим тим и нерадни дан у Србији, нисмо добили званичну потврду за поседовање ова два могућа пасоша. Претпоставља се да је хрватски пасош добио из оног „контингента“ несталих пасоша у хрватском конзулату у Мостару а за словачки пасош, за који је први пут обелоданио да постоји шеф нашег одељења Интерпола у прексиноћној гледаној емисији на тв Б92 „Утисак недеље“, јуче смо званично питали у амбасади Словачке у Београду и још чекамо њихов одговор.

Наркоклан Дарка Шарића постоји десетак година уназад, а тек од 2005. године он почиње да делује у Србији, потврдио је Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде. И шеф српског Интерпола Милош Опарница рекао је да је Дарко Шарић „ушао у фокус“ овдашње полиције 2000. године када се путем међународне сарадње сазнало да се он у једној страној земљи сумњичи за прање новца. Значи, није реч о накнадним сазнањима.

Овим се отвара питање зашто је онда Шарић 2005. године тако лако добио држављанство Србије? Како је објашњено нашем листу, у то време је постојала заједничка држава Србија и Црна Гора, па самим тим није постојала никаква препрека да он добије држављанство. С друге стране, није постојала правоснажна осуда те земље која је Шарића сумњичила за прање новца. Да подсетимо, Шарић је држављанство Србије добио 30. маја 2005. године. После тога му је издат плави пасош тадашње заједничке државе, а нову, биометријску личну карту извадио је у јануару прошле године. Неколико дана пре расписивања Интерполове потернице за њим, Шарић је затражио отпуст из држављанства Србије, под изговором да је „остао без посла и да му је мајка болесна”. Полиција Црне Горе му је пружила гаранције да ће добити држављанство ове земље, уколико добије отпуст из држављанства Србије. С друге стране, Мило Ђукановић, премијер Црне Горе, изјавио је недавно да „нема препреке” да Шарић добије држављанство ове земље.

Током јучерашњег дана, наш лист је покушао и да добије фотографију Дарка Шарића у МУП-у Србије. Међутим, због заштите приватности, МУП не може да објави фотографију са личне карте.

Опарница тврди да је Шарићева криминална група била дуги низ година активна у иностранству, а да су око 2005. године започели куповину непокретности на територији Србије и Црне Горе.

Шеф српског Интерпола не може да каже где је Шарић у овом тренутку, али да верује да је Шарићу неко јавио за одлуку о хапшењу. „У овом тренутку могу да кажем да се сваки податак проверава. Не могу да вам кажем где је сада али верујем да је он на локацији за коју му је неко рекао да ће ту бити заштићен”.

На питање да ли је Шарић давао новац некој странци у влади, Хомен је рекао „да је очигледно негде тај ланац пукао кад је ова влада одлучила да се обрачуна са њим. Наравно, тешко је сад то рећи, једно су медијски написи, и да ли је неко финансирао – то ће историја показати…”

Хомен сматра и да треба пустити да се истрага настави јер мисли да ће бити интересантно кад се на крају изађе „са подацима“.

Ипак, у редоследу догађања, не треба запоставити хапшење крајем јануара велике групе наркодилера са простора Балкана у Италији јер је оно бацило више светла на рад ове групе. Италијанска веза још једном потврђује да криминал не познаје границе.

Према речима тужиоца у Барију Антонија Лауде, највећи број ухваћених Срба и Црногораца су у добрим контактима са италијанком мафијом, а Дарко Шарић је важан члан групе која је као поверљиво одељење обављала велике послове.

Ипак остаје питање: ко је коме шеф у тој међународној хијерархији? Чињеница је да међународни шверцери дроге имају уходане механизме, од поделе послова и тржишта до начина како да у сталном рату са полицијама света, несметано обављају овај високопрофитни „посао“. То подразумева и врбовање политичара, полицаје и осталих утицајних људи.

 „Наши“ су, осим тога, развили и уходали одличне контакте са колумбијским наркодилерима, одакле су куповали кокаин. Дрога се из Јужне Америке пребацивала до црногорске луке Бар, одакле је глисерима и бродићима транспортована у Бари. Истрага против ове међународне групе почела је још пре три године.

Италијанска полиција је град Бари, због географског положаја, означила као главни центар дилера са Балкана. Чланови картела су претходних година развили везе у Барију, отворили занатске радње које су послужиле као идеална фасада за шверц кокаина. У Барију је створена огромна мрежа локалних дилера који су кокаин дистрибуирали свуда по Италији, а највише ка северу земље и даље, ка Европи.

У току ове недеље требало би да буде донета одлука о одузимању имовине Дарка Шарића за коју се сумња да је стечена илегалном трговином наркотицима, потврдио је специјални тужилац за борбу против организованог криминала Миљко Радисављевић.