Гљиве у Титовом склоништу

Од нашег специјалног извештача
Ново Горажде,  фебруара – Када су државни и војни стратези предратне Југославије одлучили да на подручју данашњег Новог Горажда отпочну градњу тајног, стратешког, вишенаменског и прескупог подземног објекта „Соча”, ни у сну нису могли сањати да ће он једног дана прећи у обичну, цивилну надлежност, те да би могао бити узгајалиште гљива.

То се ипак догодило крајем 2002. године када је Влада Републике Српске као неперспективан подземни објекат „Соча”, са целокупном инсталацијом и опремом, уступила без накнаде општини Ново Горажде. Тако је баснословно скупи објекат, који је према проценама војних аналитичара коштао више од 600 милиона, а неки тврде чак и више од милијарду америчких долара, који нису никада користили ни бивша ЈНА, а ни ВРС, уступљен једној од најнеразвијенијих општина Републике Српске.

Према речима Славка Мастила, човека који је као стручњак на одржавању и једно време шеф обезбеђења у „Сочи” радио од 1963. године па све до пензионисања, почетком 2003. године у посете овом објекту својевремено су долазили готово сви тадашњи највиши војни и државни руководиоци бивше Југославије. Једино, како каже, овде није био Тито, мада је засигурно био један од иницијатора градње овог и сличних подземних објеката у бившој Југославији.

Све до пред последњи рат „Соча” је била под режимом високе војне и државне тајне, са специјалном стражом и посадом за одржавање. И мада су у „Сочу” уложена огромна финансијска средства, због поступне измене војностратешких планова овај објекат практично никада није ни коришћен, мада је био потпуно завршен.

А да се радило о правом малом подземном граду најбоље говоре подаци: укупна површина подземних тунела и одаја је 15.000 метара квадратних. На индустријски део отпада 13.000, а на специјални уређени 2.000 квадратних метара простора. 

У склопу производног дела „Соча” је повезана системом производних хала. Ту су, све до бројних крађа и провала последњих година када овај објекат више није био под стражом, били огромни уређаји за загревање и хлађење ваздуха који се системом великих цеви разводио по целом објекту, затим систем од седам властитих трафо-станица и агрегат велике снаге. О грандиозности објекта сведочи и број од око 2.000 неонских сијалица којима је био осветљен, а на сваки дужни метар у производним халама биле су инсталисане утичнице за трофазну струју. Уз помоћ пумпи вода се црпила из Дрине и слала у резервоаре – два за индустријску воду капацитета 120, а трећи за питку воду од осам кубних метара. Поред 13 уређених мокрих чворова и магацинског простора, радионице на другом нивоу специјалним лифтом су повезане са производним халама и са уређеним простором. „Соча”, иначе, има три блиндирана улаза на првом, а четврти је на другом нивоу који је био намењен за транспорт и снабдевање.

Од свега је најинтересантнији уређени простор који подсећа на објекте из научнофантастичног филма. Поред осталог, ту је било 98 нумерисаних канцеларија и соба монтажног типа, по систему контејнера у низу. У склопу њих су и две веће сале за састанке, простор за властиту амбуланту и велики ресторан.

„Соча” је у послератном периоду била посебно интересантна за припаднике Сфора који су је чак пет пута детаљно прегледали, а медијски је била у жижи интересовања током 2002. године када је тадашња Влада РС донела одлуку да баш овде одлаже радиоактивни отпад! Захваљујући протестима грађана у општинама горњодринске регије та одлука је поништена.

Славко Хелета

----------------------------------------------------

Тајна градња

Градњу овог подземног објекта, који је сличан али нешто већи од оног код Коњица, отпочела је бивша ЈНА 1948. године, а наставила словеначка фирма „Соча”, по којој је и добио име. Грађевинске радове на копању и бетонирању система тунела, све до 1963. године, радило је у две смене по 800 радника! У том периоду се измешта и магистрални пут због додатне изолованости и тајновитости.

Од 1963. до 1978. године бројне екипе стручњака са целе територије некадашње Југославије инсталишу најсавременију домаћу и светску опрему. Уређени тајни простор „Соче” буквално је блиндиран са посебним зидовима и металним вратима дебљине преко једног метра и опремљен за резервну ратну локацију Генералштаба бивше ЈНА као и тадашњег највишег политичког руководства СФРЈ, са Јосипом Брозом Титом на челу.

--------------------------------------------------

Будућност у гљиварству

Како „Соча”, за разлику од сличног објекта у Коњицу, нажалост, није сачувана јер су је сви одреда, почев од 1992, а посебно након 2002. године черупали и буквално похарали, општина Ново Горажде се определила да напуштени лавиринт тунела, сада без струје, опреме и инфраструктуре, понуди заинтересованим произвођачима гљива. Тако је са фирмама „Белкол” из Крагујевца и „Лана интернационал” из Новог Горажда договорен закуп за производњу гљива шитаки. Понуђачи су се обавезали да ће овде запослити 45 радника.