Гуменим чамцем до Црног мора

Пластичне боце пуне бензина, весла, алат, личне ствари, мало хране и  две-три тање књиге стале су у жути, гумени чамац с мотором којим су се двојица Загрепчана отиснула на пут дуг око хиљаду и по километара. Хрвоје Иванчић и Тито Тројак кренули су пре две недеље, а до Сулине у Румунији, где се Дунав улива у Црно море, надају се да ће стићи почетком августа. После четири дана проведена у Београду, што им је досад најдуже задржавање, јуче су наставили пут.

– Седели смо једног дана, шалили се и падне нам на памет да бисмо могли чамцем да стигнемо до Црног мора. Сви су нас одмах у томе подржали, допала им се наша идеја иако су били помало сумњичави – испричао је Хрвоје, двадесет трогодишњи апсолвент историје. Каже да се  нису посебно припремали за авантуру. Чамац који им је сада једина кућа, стар је двадесет година и нису га много платили. Назвали су га "грана" по надимку свог пријатеља који је пред почетак крстарења пао с бицикла и остао непокретан. Тито додаје да су боравак у Београду провели у дружењу са пријатељем на Великом ратном острву.

На досадашњем путу једина сметња су им били комарци који су их пратили у завеслај. Истина, ни администрација им није ишла на руку. Ноћу један од њих спава, док други бди као на војничкој стражи.  Кад стигну до одредишта, продаће гумени чамац. У шали кажу да ће му и цена тада бити виша, а надају се и да ће нека телевизија откупити филм који ће успут снимити. Кући ће се вратити аутостопом. 

Пут Румуније наставиће и бројни туристи чији су бродови ових дана усидрени у београдском пристаништу. У Пограничној полицији и Капетанији кажу да их је јуче било највише. Заставе Италије, Француске, Немачке, Холандије вијоре се са бродова, док се туристи после обиласка града враћају да би наставили крстарење.

Средовечна Американка у журби рече да је први пут у Београду и да јој се град веома допао. Клодина и Бристол из Француске дошли су на венчање пријатељице која већ две године живи у нашем главном граду. Последњег дана боравка хтели су да са брода виде његове лепоте.

– Нисмо могли да претпоставимо да је град оволико леп. Изненађени смо. Али, не допада нам се што су фасаде запуштене и оронуле. Људи овде воле ноћни живот и уживају у проводу. Свакако ћемо нашим пријатељима рећи да дођу и виде Београд – описали су своје утиске.

Туристи су углавном старији људи које у шали зову "хокејаши", због штапова помоћу којих ходају.

Ивица, пензионер који ради као туристички водич, каже да су странци знатижељни и да постављају питања о историји, свакодневном животу, платама.