Градитељи кроте Лим

Пријепоље – На Лиму крај Бродарева две велике хидроелектране – једна са браном високом 22 метра и језером дугим 7,5 километара, друга са метар вишом браном и два и по километра дужим језером, укупне снаге од око 50 мегавата и годишњом производњом 180 гигават-часова струје. Та идеја ускоро ће постати стварност, ако је судити по најавама које стижу из представништва канадске компаније „Резервоар капитал“ у Србији, односно из њене ћерке-фирме РЕВ. Реч је о улагањима процењеним на износ од 120 до 150 милиона евра, и озбиљној намери да већ крајем ове године отпочну ти радови.

– Те електране ће се градити, хидропотенцијали Лима искористити. Припремамо студије, прибавили смо енергетску дозволу од Министарства за енергетику Србије, компанија из Канаде финансираће подухват, уз спремност да и с другим улагачима уђемо у партнерство – истиче за наш лист Марко Росић, координатор пројекта у фирми РЕВ, додајући да је канадска компанија још од 2002. године присутна у Србији са девет истражних права, те да се уз рад на коришћењу хидропотенцијала ангажује и на геолошким истраживањима, обновљивим изворима енергије, истраживању племенитих метала.

Цео пријепољски крај у градњи електрана на Лиму види развојну шансу, а у Пријепољу је, у склопу припрема за овај подухват, недавно отворена и канцеларија РЕВ-а. На овом отварању директор компаније „Резервоар капитал“ за Европу Мајлс Томпсон казао је да су низ студија и истраживања до сада обавили, те похвалио сарадњу с државом и пријепољском општином. Према његовим речима, послови на изградњи хидроцентрала трајаће од две и по до три године, а као инвеститори настојаће да домаће грађевинске фирме, које испуњавају услове, буду ангажоване на извођењу радова.

Према доступним сазнањима, бране будућих хидроелектрана – једна три километра узводно од Бродарева код Гостуна, друга код оближњег села Лучице – потопиће најужи део кањона Лима где конфигурација терена не захтева већа расељавања становништва. Оба језера имаће „рибљу стазу“ и, како тврде надлежни, неће негативно утицати на животну средину. А будући да овуда, пограничним подручјем између Србије и Црне Горе, пролази магистрала, немогуће је толика језера стварати а да она магистрални пут не потопе. По неким проценама, под водом ће се овде, у близини граничног прелаза Гостун, наћи око седам километара магистрале.

– Планирамо да изместимо трасу магистралног пута. Правићемо нови пут с тунелима, с тим што саобраћај овуда мора и код ових послова несметано да се одвија. Појединости о томе где ће бити нови пут и друге знаће се кад све студије буду припремљене. Иначе, намеравамо да хидроелектране градимо и на другим деловима Лима, ту реку детаљно „студирамо“. Можда ћемо градити и две-три централе у Црној Гори, у озбиљним смо преговорима о томе са црногорским властима. Хоћемо да створимо интегрални систем електрана на Лиму – најављује Марко Росић.