Успех неуспеле блокаде

Шта је натерало раднике Пољопривредног комбината „Београд” да четири године трпе то што им радни стаж није повезан, а да онда одједном, баш када се најављује прелазак ПКБ-а из руку државе под окриље Београда, покушају да блокирају Зрењанински пут?

У сваком питању крије се пола одговора, а у претходном, чини се – цео. Запослени су искористили решавање статуса комбината да би скренули пажњу на своје проблеме. Примарно им је било оверавање здравствених књижица јер је, како су истицали синдикални представници, бесмислено да раде на температурама испод нуле – а да не могу да оду код лекара.

Неуспешна блокада имала је успешан исход. Градоначелник Београда Драган Ђилас рекао је јуче да су проблеми с књижицама и повезивањем радног стажа решени. Тако је радницима ПКБ-а, окупљеним у десет пута мањем броју него што их има, пошло за руком да за сат и по времена протеста избоксују решавање истих захтева за чије се испуњавање запослени у „Навипу” боре више од месец дана. Како?

Као што су радници преокренули у своју корист предстојећу трансформацију ПКБ-а, тако је и челницима престонице било у интересу да се овај проблем што пре реши. Истог дана по окончању протеста у седиште ПКБ-а похитали су представници градске власти. Недуго затим, освануло је саопштење да ће захтеви запослених бити решени што пре, а град ће у међувремену надокнадити трошкове њиховог лечења. Није прошло ни 24 сата, а градоначелник је обзнанио да је проблем решен. Циљ је остварен: Београд је наговестио да ће бринути о ПКБ-у када почне њиме да газдује.

Овај пример показује да иницијативу града за преузимање комбината не треба тумачити само патетичном фразом да ће „на тај начин бити сачувано хранилиште Београда”. То не крију ни у Градској управи, истичући како им је приоритет очување земљишта ПКБ-а кроз које ће проћи саобраћајнице за мост Земун–Борча. Ако би ове парцеле запосели приватници, могли би да одрапе вртоглаву цену по којој ће их уступити граду. Градски оци уопштеније говоре о начину на који ће од ПКБ-а начинити профитабилно предузеће, што би, према Ђиласовим речима, могло да се деси од идуће године.

Непоштено је рећи да чување земље од тајкуна и брига за раднике није ствар општег добра. Али, остаје да се види да ли је град загризао превелики колач. Комбинат који, упркос рекордним приносима, хронично бележи негативне годишње билансе годинама је таворио у нерешеном статусу, лишен профитних целина које су данас, као засебна предузећа, за разлику од ПКБ-а, присутне на тржишту.

Због тога градским челницима треба држати палчеве. То што се, како се чини, руководе интересима не треба им стављати на душу, посебно – ако успеју да тржишно оспособе грогираног пољопривредног гиганта.

Са нагласком на речи „ако”.