Uspeh neuspele blokade

Šta je nateralo radnike Poljoprivrednog kombinata „Beograd” da četiri godine trpe to što im radni staž nije povezan, a da onda odjednom, baš kada se najavljuje prelazak PKB-a iz ruku države pod okrilje Beograda, pokušaju da blokiraju Zrenjaninski put?

U svakom pitanju krije se pola odgovora, a u prethodnom, čini se – ceo. Zaposleni su iskoristili rešavanje statusa kombinata da bi skrenuli pažnju na svoje probleme. Primarno im je bilo overavanje zdravstvenih knjižica jer je, kako su isticali sindikalni predstavnici, besmisleno da rade na temperaturama ispod nule – a da ne mogu da odu kod lekara.

Neuspešna blokada imala je uspešan ishod. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas rekao je juče da su problemi s knjižicama i povezivanjem radnog staža rešeni. Tako je radnicima PKB-a, okupljenim u deset puta manjem broju nego što ih ima, pošlo za rukom da za sat i po vremena protesta izboksuju rešavanje istih zahteva za čije se ispunjavanje zaposleni u „Navipu” bore više od mesec dana. Kako?

Kao što su radnici preokrenuli u svoju korist predstojeću transformaciju PKB-a, tako je i čelnicima prestonice bilo u interesu da se ovaj problem što pre reši. Istog dana po okončanju protesta u sedište PKB-a pohitali su predstavnici gradske vlasti. Nedugo zatim, osvanulo je saopštenje da će zahtevi zaposlenih biti rešeni što pre, a grad će u međuvremenu nadoknaditi troškove njihovog lečenja. Nije prošlo ni 24 sata, a gradonačelnik je obznanio da je problem rešen. Cilj je ostvaren: Beograd je nagovestio da će brinuti o PKB-u kada počne njime da gazduje.

Ovaj primer pokazuje da inicijativu grada za preuzimanje kombinata ne treba tumačiti samo patetičnom frazom da će „na taj način biti sačuvano hranilište Beograda”. To ne kriju ni u Gradskoj upravi, ističući kako im je prioritet očuvanje zemljišta PKB-a kroz koje će proći saobraćajnice za most Zemun–Borča. Ako bi ove parcele zaposeli privatnici, mogli bi da odrape vrtoglavu cenu po kojoj će ih ustupiti gradu. Gradski oci uopštenije govore o načinu na koji će od PKB-a načiniti profitabilno preduzeće, što bi, prema Đilasovim rečima, moglo da se desi od iduće godine.

Nepošteno je reći da čuvanje zemlje od tajkuna i briga za radnike nije stvar opšteg dobra. Ali, ostaje da se vidi da li je grad zagrizao preveliki kolač. Kombinat koji, uprkos rekordnim prinosima, hronično beleži negativne godišnje bilanse godinama je tavorio u nerešenom statusu, lišen profitnih celina koje su danas, kao zasebna preduzeća, za razliku od PKB-a, prisutne na tržištu.

Zbog toga gradskim čelnicima treba držati palčeve. To što se, kako se čini, rukovode interesima ne treba im stavljati na dušu, posebno – ako uspeju da tržišno osposobe grogiranog poljoprivrednog giganta.

Sa naglaskom na reči „ako”.