Генетски фоторобот

И некада давно одлазило се далеко, без надзвучних авиона и супербрзих возова. На саоницама, на таљигама или пешке, од Сибира до Гренланда. Како то знамо?

Прадавне путнике одао је чуперак косе (а не цветак у коси) који, при томе, није плави, како је Мика Антић спевао.

Након помног прегледања и потанког рашчлањивања ДНК обичне људске власи из главе, научници су недавно први пут описали – нећете веровати – како је изгледао њен власник, давнашњи (палео) Еским који је умро пре 4.000 година! Савршен генетски фоторобот, преточен у цртеж, по којем бисте сваког виновника очас ухитили.

Преостатак косе древног житеља, пронађен у вечитом леду највећег острва на свету, после толико времена уверљиво показује како су људи тамо доспели. Антрополози су узбуђени, јер у рукама имају драгоцено знамење које ће им открити како се еволуција разумних двоножаца одвијала.

Прамен су још 1986. ископали дански археолози, а све до 2008. био је скривен од радозналих очију у подруму Природњачког музеја у Копенхагену. Изнова га је нашла генетичарка Еске Вилерслев која је, са својим сарадницима, прионула на разврставање гена (секвенцирање) гренландског домороца.

Шта су све то истраживачи одгонетнули?

о То је био млад мушкарац, с крвном групом А+, која је честа код источноазијског становништва;

о Красиле су га, по свему судећи, тамносмеђе очи, густа коса и кожа тамнија некго код Европљана;

о Предњи зуби су били широки и повијени унутра, а то је одлика Азијата и америчких домородаца;

о Маст у ушима била је сува, а то указује, управо, на претходно поменуто становништво;

о Телесни склоп и метаболизам упућују да је био прилагођен хладној клими;

о Гени наговешћују да је био склон ћелавости.

Из великог „генетског добитка” који им је неочекивано допао у руке, научници су ишчитали 80 одсто збирке гена (геном) и закључили да је прадавни насељеник најсроднији Чукчима из источних крајева Сибира који су, вероватно пре 5.500 година, преко залеђеног Беринговог мореуза прешли у арктичке пределе Америке, а одатле након 1.500 година стигли на Гренланд.

Занимљиво је, међутим, да то нису били преци ни америчких урођеника, ни ескимских домородаца, што новим светлом обасјава прадавне сеобе на тлу Северне Америке.

Антрополози се одавно питају да ли су северноамерички домороци, у ствари, потомци сибирских досељеника који су пристигли пре 10.000 до 14.000 година. Сада имају убедљив доказ за, барем, једно од три велика исељавања.

Намеће се оправдано питање: да ли су узорци били загађени европским „генетским отиском”, јер су их преметали и испитивали, искључиво, истраживачи из Европе?

Тридесетосмогодишња Еске Вилерслев, која је своја запажања описала у угледном научном часопису „Нејчер”, уверена је да вероватноћа достиже једва 0,8 одсто, нимало већа од примеса из околине у којој је узорак ископан. Поступак генетског ишчитавања толико је узнапредовао да се с разлогом очекује да се расветле поједине историјске загонетке, попут боје коже старих Египћана или наследних болести које су угрозиле Етрурце или који су народи први населили Америку (помиње се да су претече стигле пре 30.000 до 40.000 година)?