Genetski fotorobot

I nekada davno odlazilo se daleko, bez nadzvučnih aviona i superbrzih vozova. Na saonicama, na taljigama ili peške, od Sibira do Grenlanda. Kako to znamo?

Pradavne putnike odao je čuperak kose (a ne cvetak u kosi) koji, pri tome, nije plavi, kako je Mika Antić spevao.

Nakon pomnog pregledanja i potankog raščlanjivanja DNK obične ljudske vlasi iz glave, naučnici su nedavno prvi put opisali – nećete verovati – kako je izgledao njen vlasnik, davnašnji (paleo) Eskim koji je umro pre 4.000 godina! Savršen genetski fotorobot, pretočen u crtež, po kojem biste svakog vinovnika očas uhitili.

Preostatak kose drevnog žitelja, pronađen u večitom ledu najvećeg ostrva na svetu, posle toliko vremena uverljivo pokazuje kako su ljudi tamo dospeli. Antropolozi su uzbuđeni, jer u rukama imaju dragoceno znamenje koje će im otkriti kako se evolucija razumnih dvonožaca odvijala.

Pramen su još 1986. iskopali danski arheolozi, a sve do 2008. bio je skriven od radoznalih očiju u podrumu Prirodnjačkog muzeja u Kopenhagenu. Iznova ga je našla genetičarka Eske Vilerslev koja je, sa svojim saradnicima, prionula na razvrstavanje gena (sekvenciranje) grenlandskog domoroca.

Šta su sve to istraživači odgonetnuli?

o To je bio mlad muškarac, s krvnom grupom A+, koja je česta kod istočnoazijskog stanovništva;

o Krasile su ga, po svemu sudeći, tamnosmeđe oči, gusta kosa i koža tamnija nekgo kod Evropljana;

o Prednji zubi su bili široki i povijeni unutra, a to je odlika Azijata i američkih domorodaca;

o Mast u ušima bila je suva, a to ukazuje, upravo, na prethodno pomenuto stanovništvo;

o Telesni sklop i metabolizam upućuju da je bio prilagođen hladnoj klimi;

o Geni nagovešćuju da je bio sklon ćelavosti.

Iz velikog „genetskog dobitka” koji im je neočekivano dopao u ruke, naučnici su iščitali 80 odsto zbirke gena (genom) i zaključili da je pradavni naseljenik najsrodniji Čukčima iz istočnih krajeva Sibira koji su, verovatno pre 5.500 godina, preko zaleđenog Beringovog moreuza prešli u arktičke predele Amerike, a odatle nakon 1.500 godina stigli na Grenland.

Zanimljivo je, međutim, da to nisu bili preci ni američkih urođenika, ni eskimskih domorodaca, što novim svetlom obasjava pradavne seobe na tlu Severne Amerike.

Antropolozi se odavno pitaju da li su severnoamerički domoroci, u stvari, potomci sibirskih doseljenika koji su pristigli pre 10.000 do 14.000 godina. Sada imaju ubedljiv dokaz za, barem, jedno od tri velika iseljavanja.

Nameće se opravdano pitanje: da li su uzorci bili zagađeni evropskim „genetskim otiskom”, jer su ih premetali i ispitivali, isključivo, istraživači iz Evrope?

Tridesetosmogodišnja Eske Vilerslev, koja je svoja zapažanja opisala u uglednom naučnom časopisu „Nejčer”, uverena je da verovatnoća dostiže jedva 0,8 odsto, nimalo veća od primesa iz okoline u kojoj je uzorak iskopan. Postupak genetskog iščitavanja toliko je uznapredovao da se s razlogom očekuje da se rasvetle pojedine istorijske zagonetke, poput boje kože starih Egipćana ili naslednih bolesti koje su ugrozile Etrurce ili koji su narodi prvi naselili Ameriku (pominje se da su preteče stigle pre 30.000 do 40.000 godina)?