Двојници од воска

Благо оном ко је клониран у воску – имао је зашто и да се роди. Рецимо да је оваква парафраза Његошеве поуке о непролазности људске величине у темељима најпознатијег музеја воштаних фигура на свету „Мадам Тисо”. У његовим одајама су беспрекорни клонови јунака свог доба, оних који ће довека живети по својим делима и неделима, кројача светске судбине, властодржаца и политичара, ликова који су овако или онако заслужили место у историји књижевности, филма, музике, спорта...

Има мишљења да су воштане фигуре кич, али нико не може да оспори да својеврсни вајари воском имају филигранско око и златне руке којима стварају верне копије у природној величини према обрасцу. И тако од друге половине XVIII века...

Од Волтера до Џерарда

Мадам Тисо (1761-1850), рођена као Ана Марија Гросхолц, од оца који је био истакнути солдат аустријске војске, научила је вештину воскарења од Филипа Киртиса, образованог човека, анатома. Њена мајка му је водила бригу око куће у Паризу. Свој дар је први пут показао1765, када је направио воштану фигуру грофице Марије Жане Дибари, љубавнице ЛујaXV. Будућа госпођа Тисо је наследила његову колекцију после његове смрти (1794). Прво дело њених руку била је биста чувеног Волтера (1777), само годину пре него што је умро, а она је тада имала тек 16 лета.

Брзо се прочуло за њу. Живот и сплет историјских околности тог времена водили су је у Лондон, Ливерпул, Даблин, Њујорк... Њена збирка је постајала све већа и све вреднија, али је постојано одолела понуди Тејлора Барнума, америчког магната шоу-бизниса с почетка XIX века, да откупи њене рукотворине за велики новац и изложи их у својој задужбини Америчком музеју на Бродвеју. Вратила се у Лондон и 1835. Купила је кућу у центру града у којој је отворила свој музеј.

Њена интуиција је није преварила. Темељ који је поставила у XVIII веку неуздрман је и у XXI.

Сто шездесет година после њене смрти односно 233 лета после Волтерове воштане бисте, ономад се један сјајан фудбалер запрепастио сличношћу са својим братом близанцем у воску. Загледао га је и ишчуђавао се како је све до танчина исто као на њему: коса, нос, висина, руке, ноге, црвени Ливерпулов дрес, капитенска трака... Само што не проговори и не потрчи „Енфилдом”.

То је воштани клон Стивена Џерарда, 29-годишњег енглеског репрезентативца, која ће бити посађена у спортском одељењу лондонског музеја „Мадам Тисо”, тик уз фигуру боксерског шампиона Мохамеда Алија. Ово је први случај да воштано дело буде представљено јавности ван музеја. Џерардов клон се тако придружује фигурама Дејвида Бекама (прва направљена 2002) и Вејна Рунија (2005), а нападач Манчестер јунајтеда је последњи фудбалер који је добио место у воштаној кући славе пре Ливерпуловог капитена.

Скулптори су на Џерарду радили четири месеца. Узимали су му меру око 300 пута, а користили су и многобројне фотографије. Израда је коштала око 150.000 фунти.

– Намерно сте заборавили две бубуљице на челу – казао је Џерард смејући се и зачешљавајући руком косу свом двојнику. – Наравно, указана ми је велика част да имам воштану фигуру у „Мадам Тисо”.

Лиза Едвардс, портпарол Музеја, рекла је:

– Заиста ретко показујемо експонате изван Лондона, тако да је донешење Џерардове фигуре у Ливерпул ексклузива. Џерарду обавезе нису дозволиле да нас посети на лицу места.

Бекамови у „богохулној” поставци „Рођење Христово”

(/slika2)Много је још воштаних фигура истакнутих спортиста изложено у музејима „Мадам Тисо” и у Њујорку, Хонгконгу, Амстердаму, Лас Вегасу, Копенхагену, Лос Анђелесу и Берлину. Пре годину дана станар је заслужено постао још један Енглез – Луис Хамилтон као најмлађи светски шампион Формули 1 свих времена. Израда његовог близанца је коштала око 230.000 долара. Пре њега та част је припала још тројици бивших светских првака: његовом земљаку Најџелу Менселу, покојном Бразилцу Ајртону Сени и Немцу Михаелу Шумахеру.

Клонове имају кошаркаши Дирк Новицки (Немачка), Јао Минг (Кина), најбогатији спортиста у историји амерички голфер Тајгер Вудс, најбољи бициклиста свих времена Американац Ленс Армстронг, најбољи британски тенисер Енди Мареј, први женски „рекет” света Американка Серена Вилијамс..., али некако, као и у реалном животу, највећу пажњу привлаче Бекам и његова љуба Викторија. Када је енглески фудбалер пре три године прешао из мадридског Реала у Лос Анђелес Галакси, сместа је из Лондона у Њујорк авионом транспортован воштани брачни пар у част његовог доласка у САД. Бекам у смокингу и Викторија у свечаној хаљини били су изложени две недеље, а само су првог дана били заогрнути америчком заставом. Покрај њих је била постављена фигура тадашњег америчког председника Џорџа Буша Млађег који је у рукама држао папир с написом „Добродошли у Америку”.

Иначе, прва Бекамова скулптура је направљена за композицију „Гол” 2002, још док је играо у Манчестер јунајтеду. Као образац је узет његов положај тела приликом извођења слободног ударца с једног меча с Грчком 2001. када је постигао еврогол. Радови су трајали неколико месеци, а Бекам последње две недеље малтене да је спавао у мајсторској радионици, јер су морале да буду рађене озбиљне корекције зато што је био променио фризуру (Викторија је своју близнакињу добила још 1999, као чланица популарног женског музичког квартета „Спајс грлс”).

Прва заједничка воштана брачна идила је приказана у августу 2004, пет година после њиховог венчања. Било је то у Њујорку, а поред њих је био постављен још један пар звезда глумци Анђелина Џоли и Бред Пит. Неколико месеци касније воштане фигуре Бекамових су биле главни део композиције „Рођење Христово” у Лондону, која је изазвала оштре реакције католичке цркве у Великој Британији и самог Ватикана.

Њих двоје су представљени као девица Марија и Јосиф који стоје изнад колевке с Исусом Христом. Лево од њих су као краљеви у воску били Џорџ Буш Млађи, тадашњи председник САД, Тони Блер, тадашњи председник британске владе, и принц Филип од Единбурга, супруг краљице Елизабете Друге, а десно као пастири глумци Самјуел Ел Џексон, Хју Грант и Грејем Нортон. Светска поп-звезда Кајли Миног их је гледала одозго као анђео... Цео месец пре тога трајала је анкета у којој су се посетиоци музеја изјаснили кога би да виде у фамозној поставци.

Црква ју је оценила као неукус и богохуљење.

Г. Анђелић