Новинар на месту директора
Владимир Станковић је испунио малтене све што је желео у новинарству. Успео је чак и да "ухапси" Луиса Фига испред "Ноу кампа" (сликао га је с лисицама на рукама да би имао наслов "Само се овако може задржати"), доживео да га многи европски асови ословљавају са "сењор Станковик"... Кад је пре шест година постао директор за медије Улебове Евролиге, изгледало је да је то круна његове каријере. Али, пре неки дан постао је спортски директор победника Улебовог купа Динама (Москва), једног од најамбициознијих клубова у Европи.
Извештавао је са седам олимпијских игара и пет светских првенстава у фудбалу (укључујући и последње). У шали каже да "има" 12 од 14 златних медаља наше кошарке (пропустио Љубљану 1970. и Манилу 1978.). Од Олимпијских игара у Барселони 1992. његова супруга Гордана и он живели су у том граду, последњих година између Сардиније и Сицилије (тако се зову улице које ограничавају улицу Депутасион у којој им је стан). Малтене пуну деценију писао је за познати спортски дневник "Мундо Депортиво"...
Зашто сте се одлучили да из Евролиге пређете у Динамо?
– То није лако објаснити. Мотив вероватно лежи у новом изазову, у чињеници да ми је Динамо понудио шансу да после 37 година у кошарци као новинар радим и нешто друго.Такође, у целој каријери после извесног броја година доносио сам значајне одлуке, мењао радна места, па чак и државе, и надам се да ме тај инстикт који ме је досад непогрешиво водио напред неће изневерити ни сада. Наравно, да није било тренера Душана Ивковића, нашег дугогодишњег познанства и сарадње, сигурно не би било ни ове моје "московске авантуре" али верујем да ћу моћи да помогнем Динаму на више фронтова. Клуб је озбиљан, амбициозан, ових дана улази у нову, модерну салу у којој ће имати сјајне услове за рад, има и квалитетан тим с озбиљним амбицијама у Евролиги.
Шта ће бити Ваша задужењe у Динаму?
– У нашој терминологији то би најближе било месту спортског директора, али ћу обављати паралелно неколико послова. Покушаћу да побољшам унутрашњу организацију клуба, на информативном плану, пре свега према европским медијима који о Динаму најчешће пишу као о "клубу КГБ", бићу Динамов човек за везу с мојом досадашњом фирмом Евролигом... Много тога ће тек бити дефинисано.
Познато је да сте имали добре односе с пуковником Александром Гомељским, легендом руске кошарке и ЦСКА који је Динамов градски ривал. Да ли се тако добро познајете и с његовим братом који је у Динаму?
– Да, познајем Јевгенија Гомељског, председника Динама, прилично дуго али не тако добро као што сам познавао његовог славног брата коме би, верујем, било драго да зна да долазим у његову Москву.
Расте српска "колонија" у Динаму што Вас додатно обавезује?
– Сви странци су увек под посебном пажњом јер се од њих очекује да донесу нешто ново, да направе неку разлику. Тренер Душан Ивковић и плеј Бојан Поповић су у прошлој сезони били најбоља препорука за Србе. У наредној сезони биће нас четворица јер долази и наш репрезентативац Мирослав Раичевић за кога сам сигуран да ће се добро уклопити и бити велико појачање.
Да ли ће Вас овај посао удаљити од новинарства?
– Не верујем...Можда ћу писати мање него досад, али ја сам у суштини новинар и ма шта будем радио чини ми се да ћу увек у себи носити онај новинарски "ген" који ми је протеклих 37 година причињавао задовољство да много тога сазнам пре "обичних људи" и да им баш ја, преко новина, саопштим неку вест.
С каквим осећајем одлазите из Евролиге?
– Да будем искрен – помешаним. С једне стране ми је жао јер напуштам организацију у чијем сам рађању и развоју активно учествовао од првог дана. Почетак није био лак, било је неизвесности, неразумевања, конфузије, сукоба с Фибом, свађа с неким клубовима, али све смо прегурали и сасвим сам задовољан што је данас Евролига стабилан пројекат са извесном будућношћу и повећим редом пред њеним вратима. Знао сам да сам током последњих шест година успоставио одличну сарадњу са великим бројем новинара широм Европе, али признајем да сам био пријатно изненађен – и поносан – када сам почео да примам на десетине и-мејл порука и телефонских позива од колега из целе Европе као одговор на мој опроштајни мејл из Евролиге. Неће бити нескромно ако кажем да смо у Евролиги, што наравно није само моја заслуга већ целе екипе људи која ради у одељењу за медије и на веб-сајту, знатно подигли сарадњу с медијима, побољшали услове за рад новинара и у целини понудили неке нове сервисе и стандарде који ће убудуће бити референца за рад у овој области.
--------------------------------------------------------------------------
Две и по деценије с Ивковићем
Владимир Станковић о познанству са тренером московског Динама Душаном Ивковићем:
"Звучи као ангедота, али морам да подсетим да смо Ивковић и ја већ били заједно у једном клубу, ја сам почетком 80-тих био члан управе Радничког који је 1982. испао из Прве лиге. Тада смо ангажовали Ивковића за тренера по његовом повратку из Грчке и одмах се вратили у Прву лигу".Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


