Од пастира до протеина

ЧАЧАК – Протеини у млеку оваца из чачанског краја – владајућа сорта је праменка – добили су веома добре карактеристике Института за генетски инжењеринг из Милана. До таквих резултата дошла је др Марија Фелиђини, истраживач из те установе, представивши их у научној радионици на Агрономском факултету у Чачку, почетком овог месеца.

Институт је међу водећим у свету за своју област, италијански произвођачи први на планети по садржају беланчевина у млеку, и учесници скупа с пажњом су пратили докторкину причу о микрочиповима и генетици. Мада је сточарима из овог краја, било их је у публици, тешко разумљив и сам прелаз од пастирског сточарства у свет протеина. Тај пут их, међутим, неизбежно чека.

Због тога је и успостављена сарадња Института "Лазаро Спаланцани" и чачанског факултета. Италијанска кућа има лабораторије у Милану и на Сардинији, прва је на свету клонирала ждребе, и петнаестомесечни пројекат под називом "Подршка развоју млекарства Србије (регија Чачка)" биће завршен у септембру. Са разменом посета и опремом донетом у Чачак вреди 146.270 евра, финансијер је Министарство иностраних послова Италије.

Боравећи у Милану, група истраживача са АФ добила је прилику да упозна врхунске домете у генетици и млекарству, и задатак да их овде приближи домаћим сточарима. Корак по корак, јер у нашим условима, где још живи традиционално гајење, другачије није ни могућно.

Катедра за сточарство на АФ прикупила је, за основу, многе податке. Почев од тога да се у четири општине Моравичког округа (Чачак, Горњи Милановац, Лучани и Ивањица са укупно 224.000 становника) гаји око 60.000 грла говеда. Реч је, углавном, о шареном говечету и сименталцу. Сточари држе и 92.000 оваца, међу којима доминира аутохтона праменка, док о козама нема евиденције.

Само у општини Чачак наменски су саграђене 84 стаје за тов 11.870 јунади, и данас су многе празне. Постоји пет овчарских фарми за 400 брава, једно узгајалиште са 350 коза. Активно је девет кланица за папкаре од којих три имају дозволе за прераду, и 38 ветеринара покрива атар.

Наши млекари, неизбежно је, већ 2010. године биће подведени под европски конац, макар се садашње разлике чиниле тешко савладивим у таквом року, јер у Србији су данас неки критеријуми и 20 пута нижи од европских, што се види по броју микроорганизама у једном милилитру млека.

У Данској, рецимо, млеко екстра квалитета не сме имати више од 30.000 микроорганизама, док се све испод 100.000 може сматрати одговарајућим квалитетом. Преко тога – нема разговора.

– Код нас екстра класи припада млеко које има мање од 100.000 микроорганизама, и тек ове године уводи се хигијенска исправност. То подразумева да ће млеко са више од милион микроорганизама остати без премије. Од 2008. године у Србији се неће примати млеко са више од милион, а од 2010. сва наша млека морају испуњавати правила ЕУ. Тада се оно са више од милион микроорганизама и не може појавити на тржишту, јер није роба – рекао је у току радионице др Михаило Остојић са АФ.

За четири лета ће се, може бити, у ред довести оно што је данас необично. чудновато је, рецимо, да су наши сиреви скупљи од француских иако се праве од јевтинијег млека, или да се козје млеко у Србији меша са крављим да би било лакше продато, док је у земљи Гала за петину скупље од крављег.

– Код нас млекаре заводе своја правила. Користе монопол, саме одређују квалитет, обављају анализу, прописују цену, па је произвођач ту немоћан. Уместо да се провера квалитета повери независним, регионалним и националној лабораторији – каже др Остојић.