Јевтинији кредити – на дугом штапу

Још нема услова за појефтињење кредита у Србији, јер на то не утиче само цена коштања капитала, већ и тржиште, оценио је јуче Жива Жебељан, помоћник директора за послове са становништвом у Комерцијалној банци, поводом најављене одлуке НБС о смањењу девизне резерве банака.

Према његовим речима, пласмани банака неће се за почетак знатније повећати. То ће бити могуће касније. Током године. Пласмани, према његовој оцени, не зависе само од банака, већ и од тражње и кредитне способности клијената.

Према Нацрту одлуке НБС, смањење обавезне резерве односиће се на нове пласмане и депозите банака, тако да ће се већи ефекти на тржишту видети током 2011. године, процењују банкари.

Председник Извршног одбора Уникредит банке у Србији Клаус Привершек каже да ће један од приоритета банке бити да процени ефекте предлога НБС и да ће, узимајући у обзир интересе клијената, донети адекватну одлуку.

Светлана Толмачева, председника Извршног одбора Прокредит банке, каже да је предлог НБС о смањењу обавезне резерве банака, као и о повраћају тако ослобођеног новца банкама током 2011. године, значити бољу ликвидност наших банака, као и смањене трошкове пласирања кредита, али тек од наредне године, пошто ће тада ова одлука почети да се примењује. Важно је знати, напомиње она, да се тренутна структура обавезне резерве банака у Србији разликује, да ће након поменутог смањења стопе обавезне резерве банкама бити ослобођени различити износи и да ће се због тога могућност банака да коригују каматну стопу на своје кредите, такође, разликовати. 

– С друге стране, предлог да обавеза банака да полажу обавезну резерву на субвенционисане кредите привреди и грађанима од марта буде умањивана за 25 одсто од нивоа месечног прираста кредитног портфолија сваке банке, везаног за субвенционисане кредите, а све у односу на тај кредитни портфолио на последњи дан у фебруару ове године, значиће већу заинтересованост банака да ове кредите пласирају и тиме подрже очување ликвидности и реализацију инвестиционих планова домаћих предузећа – каже Толмачева.

Стварни ефекти одлуке о смањењу обавезне резерве у сваком случају доста ће зависити и од Бечке иницијативе, односно договора НБС, пословних банака у Србији и њихових централа да средства којима располажу неће износити из земље и да неће смањити своју изложеност према Србији, односно умањити кредитну активност. Имајући у виду да постоји могућност релаксирања одређених одредби Бечког споразума, остаје отворено како ће банке у Србији реаговати на побољшање своје ликвидности, као и на који начин ће користити ослобођена средства.

Владимир Чупић, председник Извршног одбора Хипо Алпе-Адрија банке у Србији, оценио је да ће најављено смањење обавезне резерве банака допринети расту обима кредита у Србији.

Он је агенцији Бета казао да тај раст кредитне активности може довести и до снижавања цена кредита на српском тржишту. „Најава Народне банке Србије о смањењу обавезне резерве банака је одлична вест и донета је у прави час”, оценио је Чупић.

Директор Фолксбанке у Србији за рад са становништвом Петар Грујић оценио је за портал Емг.рс да ће смањење обавезних девизних резерви банака довести до појефтињења кредита, осим стамбених који нису укључени у обавезне резерве.

Грујић је оценио да на динарској основици неће доћи до знатнијих промена јер је она и до сада била ниска и износила је 10 одсто, па смањење на пет процената неће донети посебне новине.

Динарски кредити, према његовим речима, неће знатније појефтинити, али ће свакако доћи до повећања њихове понуде јер банке имају доста динара које не могу да конвертују у девизе.

Гувернер НБС Радован Јелашић казао је да НБС неће враћати новац банкама, већ ће оне током целе ове године за ниво повећања кредита и штедње моћи да смање ниво своје обавезне резерве код централне банке.

Јелашић је прецизирао да ће смањење резерве ићи постепено до краја ове године и додао да је то смањење договорено и са Међународним монетарним фондом.

НБС је банкама оставила рок до 2. марта да доставе примедбе на предлог Нацрта одлуке о смањењу обавезне резерве банака.

Ј. Рабреновић