Потписано дванаест докумената

Дводневни самит групе осам најбогатијих земаља света окончан је јуче у Санкт Петербургу. Током тродневних дискусија у најразличитијим облицима расправљало се о глобалним питањима и најактуелнијим проблемима данашњице. Главна пажња скупа, који је ове године први пут одржан у Русији, била је усмерена на проблеме енергетске безбедности, развој образовања и борбу против заразних болести. Поменуте теме, како се и очекивало, биле су само оквир за шире разговоре, док су се нека питања, попут обнављања сукоба на Блиском истоку, наметнула сама по себи.

Сводећи резултате самита којем су се јуче придружили и лидери Кине, Индије, Мексика Бразила и Јужне Африке, као и представници свих релевантних међународних организација, руски председник Владимир Путин је истакао: "Успели смо да усагласимо решења о свим кључним проблемима. Постарали смо се да у потпуности испунимо све обавезе које смо прихватили у оквиру ’осморице’. Одабрали смо неколико питања и, како се испоставило, избор је био исправан", закључио је шеф руске државе.

"Алтернативни" Савет безбедности

У оквиру овогодишњег скупа богатих потписано је дванаест докумената посвећених Блиском истоку, развоју трговине, борби за заштиту интелектуалне својине, борби против корупције на високом нивоу, помоћи Африци... Шефови држава и влада осам земаља такође су усвојили Декларацију самита о борби против тероризма као и Изјаву Г-8 о јачању програма УН за борбу против тероризма. Потписана је и Декларација о сарадњи и будућим дејствима за стабилизацију... Учесници скупа упутили су позив Северној Кореји да поново уведе мораторијум на лансирање ракета и одустане од нуклеарног програма и подржали повратак питања нуклеарних активности Ирана у оквире Савета безбедности УН.

Долазак у Санкт Петербург лидера и других великих земаља које нису чланице Г-8 као и многобројних представника међународних организација, укључујући и генералног секретара Уједињених нација Кофија Анана, навео је поједине извештаче да цео догађај оквалификују као "неформалну алтернативу Савету безбедности УН". На неки начин све је подсећало на светску организацију укључујући и читаве екипе новинара придошлих са свих меридијана.

Наиме, током боравка у северној руској престоници светски лидери су имали прилику да се сретну са великом бројем посленика штампе као и представника најразличитијих невладиних група и организација. Ти сусрети углавном су били прилика за понеку жаоку изречену на рачун овог или оног политичара и политике његове земље. Наравно, интересовање западних новинара највише се сводило на причу о демократизацији Русије, људским правима, слободи штампе.

Једно од питања упућених америчком председнику Џорџу Бушу и његовом домаћину Путину изазвало је приличан смех међу присутнима. Наиме, коментаришући стање у највећој земљи на свету Буш је изјавио да би волео да види Русију демократизовану попут Ирака. На то је Путин одговорио да његовој домовини заиста није потребна демократија каква тренутно влада у поменутој земљи. Сличним жаокама Путин је пропратио и изјаве Тонија Блера и осталих великодостојника.

Без правог "искакања"

Вреди поменути да је петербуршки самит прошао без толико уобичајених жестоких демонстрација антиглобалиста и њима сродних покрета. Обрачуни са полицијом уз употребу палица, камених коцки, Молотовљевих коктела и водених топова, овај пут су у потпуности изостали. Руски органи реда потрудили су се да већину нежељених хитно врате тамо одакле су дошли.

Новинарима и аналитичарима остаје да после свега изведу рачуницу о томе ко је шта на самиту добио, а ко шта изгубио. Вероватно најзначајнији моменат јесте одлука америчке стране да, за сада, не отвори врата Светске трговинске организације руској страни и остави је изван форума који окупља преко 140 држава. Мада је уочи скупа владало уверење да ће и та препрека за признање Русије као правог партнера бити прескочена, испоставило се да САД, посебно амерички Конгрес, на то нису спремне. Као следећи термин могућег договора помиње се март наредне године. 

Укратко, петербуршки самит по многима је (осим поменутог неспоразума о СТО) протекао у уочљивој сагласности учесника. Није било правих "искакања" каквих су увек гладни медији као и оних који се у старту противе оваквој врсти доказивања доминације на нашој планети. Али од овогодишњег скупа моћних такво нешто није ни могло да се очекује. Улози су превелики, а потези државника адекватно томе уздржани. Такво је време.