Музика је ствар меког срца

За музику кажу да потире све границе, a да је заиста тако, потврђује и пример музичког састава „Звуци из срца”, чији су чланови шесторо младих људи са сметњама у развоју.

Клавијатуриста Сања, перкусиониста Илија, бубњар Властимир, басиста Никола, гитариста Драган и певач Милан, штићеници су панчевачког дома „Срце у јабуци” и београдске хуманитарне организације „Дечје срце”. За формирање овог састава, који једном месечно наступа у Установи културе „Вук Караџић” на Звездари, заслужно је и хуманитарно удружење „Скајлајт”. Чланови бенда маштају да једног дана одрже прави солистички концерт, а да би то остварили, потребна им је материјална помоћ.

– Ово је јединствен пример у Србији да особе ометене у развоју имају музичку групу која мање-више има све одлике професионалног састава. Најмлађи члан има 20 година, а најстарији нешто више од 30. Идеја да их окупимо синула нам је после посете Шведској, где смо боравили са штићеницима Дома „Срце у јабуци” из Панчева.

Тамо смо видели једну групу у којој су млади са сметњама у развоју кроз музику исказивали креативност. Разлика између нашег и шведског бенда је у томе што наши музицирају под будним оком професионалца, имају разрађен програм и вежбају много, док се код Швеђана музика користи искључиво у терапеутске сврхе – прича Тања Штаљонић, из организације „Дечје срце”.

Она наглашава да су им у остварењу идеје много помогли Лазар Станивук и његова организација „Скајлајт”, који су преузели бригу да талент који ови млади људи имају преточе у креативност.

– Предложио сам како би све могло да се организује, а из „Дечјег срца” су одмах послали своје штићенике за које су одраније знали да имају склоност према музици. Одмах су се истакли Властимир и мали Илија, који носи удараљке на сва путовања и екскурзије. Да бисмо београдској тројци придружили и штићенике „Срца у јабуци”, организовали смо свирку у њиховом дому у Панчеву. Када смо завршили наступ, пустили смо их да приђу инструментима, да их опипају и испробају. Показали су таленат и осећај за ритам. То је био почетак – објашњава Лазар Станивук и додаје да „Звуци из срца” за сада немају ауторске песме, па изводе обраде туђих поп-рок нумера.

Захваљујући подршци општине Звездара и Канцеларије за особе са инвалидитетом, наступају у „Вуку Караџићу”, за сада, пред члановима породице и друговима. Сама свирка има и терапеутско дејство.

– Они, као и сви ми, имају потребе за изражавањем потенцијала и уколико им не омогућимо да их усмере на прави начин, биће фрустрирани. Разлика између њих и нас је у томе што они не могу сами да остваре своје потребе. Бенд је покренут, ми имамо идеје и добру вољу, али потребна нам је и помоћ са стране. Зато позивамо донаторе који би помогли да направимо препознатљив имиџ бенда, или да чланови из Панчева могу чешће него једном недељно, како је сада, да долазе на пробе у Београд. Често се дешава да не могу да плате путне трошкове или пак нема ко да их довезе – истиче Штаљонићева.

И она и Лазар кажу да рад са младим људима са сметњама у развоју оплемењује, а из албума заједничких успомена издвајају ову епизоду:

– Било је то на једном наступу у „Вуку”: „Звуци из срца” су одсвирали свој репертоар од пет, шест песама, после чега је било сасвим очекивано да се повуку са сцене. Десило се, међутим, нешто непредвиђено. Били су толико понети музиком да су сасвим спонтано наставили да свирају нешто што никада нисмо вежбали. Одсвирали су песму „Ђурђевдан”. И сви присутни су осетили енергију која је зрачила са позорнице и топло поздравили музичаре – са осмехом се присећа Лазар Станивук.

Он каже да је приметио да бенд боље свира на наступима него на пробама, јер их публика веома инспирише. То је, каже, осећај познат сваком музичару.

„Звуке из срца” су подржале и многе јавне личности попут глумца Ивана Јефтовића, Аце Селтика, вокала групе „Ортодокс келтс”, Инспектора Блаже. Помоћ и подршка такозваних обичних људи, такође, не би била на одмет...

Д. В. В.