"Дивљаци" нарушавају безбедност система

Већ низ година надлежни из "Београдског водовода и канализације" муче муку са све већим бројем нелегалних прикључака на водоводну мрежу. Према најновијим подацима, у престоници је регистровано око 21.000 такозваних дивљих прикључака. Стево Савић, директор Сектора продаје у "Водоводу и канализацији", каже да у приградским насељима има још четири-пет хиљада таквих прикључења на водоводну мрежу .

– Процењује се да у градском језгру има и десетак хиљада привредних субјеката који нису прикачени на градски водоводни систем. Први корак за прикључење је подношење захтева у нашем предузећу, а чекања малтене уопште нема – уверава Савић.

Када суграђани, који имају локал у стамбеном објекту, предају захтев за прикључење, по добијању сагласности за извођење радова екипе ове комуналне куће будуће кориснике веома брзо прикључују на мрежу са већ постојеће вертикале у згради. Цена прикључка за воду тада износи највише шест хиљада динара, а остали део посла своди се на одржавање и баждарење водомера, којих засад у престоници има 150.000.

У насељима у којима није разграната водоводна мрежа, већ  постоје унутрашњи или локални систем, ситуација је нешто компликованија. Суграђани се довијају на разноразне начине, углавном, бесправно се прикључујући на мрежу.

–  Процедура о добијању прикључка приликом преласка са унутрашње на градску мрежу не разликује се битно. Кад уграђујемо индивидуални водомер у засебни објекат, као што је рецимо нека фабрика, онда се у цену за нови прикључак урачунава и квадратура објекта – додаје Савић.

Надлежни истичу да је у претходне четири године у систем уведено још 20.000 потрошача и то прикључивањем нелегалних корисника воде. Остали такозвани дивљи корисници један су од главних узрока енормних рачуна. У "Водоводу" тврде да бесправне кориснике градске воде, у највећем броју случајева, комшије штите додајући да би сви требало да знају да неовлашћена уградња угрожава безбедност система.

Екипама "Водовода" веома је тешко да у нечијем дворишту открију дивљи прикључак, јер радници немају права да улазе на туђе имање, па нелегалне спојеве углавном откривају визуелно или уз помоћ детектора на метал. Иако у Београду има пуно "дивљих" потрошача, неки од њих су, по свему судећи, баш претерали. Склоништа за водомер су пуна ђубрета, а радници често наилазе на домаћинства у којима нема таквог уређаја. Цеви су на неки начин сакривене, а много има и оних који имају легалан прикључак са водомером, али су на цевима пре водомера направили "дивљи" спој. Нови легални прикључак, ипак, мора да буде урађен према техничким прописима.

– Цена регистрације водоводног прикључка за објекат површине до 100 квадратних метара износи отприлике 30.000 динара. Казне за домаћинства углавном се своде на искључење воде. После тога наилазимо на други проблем, то јест како наплатити воду коју је домаћинство потрошило раније и ко зна у колико дугом периоду. Приликом регистрације суграђани су дужни да плате утрошену воду, а подаци потврђују да просечна породица потроши у просеку 25 кубика месечно, односно 300 кубних метара што је годишњи градски просек за једно домаћинство – објашњава Предраг Богдановић, помоћник генералног директора за техно-економске послове.  

Радници овог предузећа скоро свакодневно покушавају да спрече нелегално коришћење градске воде и стану на пут великом броју грађана, који су се у тајности и бесправно прикључили на мрежу. Безброј пута се дешавало да после искључења из градског система, несавесни суграђани поново поправе спој за доток воде. Они који одлуче да кроз њихове славине убудуће тече градска вода, најпре треба да легализују прикључак за воду.

--------------------------------------------------------------------------

Штедња воде

Житељи бројних приградских насеља, а донедавно и они подно Авале, користили су воду у ненаменске сврхе. Иако ових дана нема планираних искључења, у "Водоводу" кажу да постоје бројни начини да се вода и даље штеди. У случају несташице, људи могу да прикупљају кишницу којом ће касније наводњавати земљиште или могу у исте сврхе да употребљавају воду којом су опрали посуђе. У готово свим приградским насељима постоје бунари из којих може да се користи вода у разне сврхе. У овом предузећу наглашавају да је забрањено алтернативно коришћење индивидуалних бунара за онај део инсталација које су прикључене на градску мрежу. Вода из таквих бунара би требало да се користи ван куће, само за наводњавање земљишта или напајање домаћих животиња. Један од великих проблема "Водовода" су и губици драгоцене течности због постојања нелегалних прикључака. Мањи део губитака представља јавна потрошња, а значајан део чине губици који настају цурењем воде из цевовода.