Сабор према традицији
ЖЕЉИН – Можда вековима, а деценијама сигурно, прве недеље после Петровдана, на планини Жељин, на заравни Сутелица одржава се сабор. Није то вашар упркос овим модерним времена већ прави сабор и ту нема шатри, певачица, јаких озвучења, а ипак има весеља и забаве. насред ливаде три кола, свирају хармонике уз пратњу кларинета, саксофона или контрабаса, онако без појачала. Подврискује коловођа и мерка ко ће коло да му ,,прати", а у колу погледи и додир руку све казују.
На саборишту нема импровизованих тезги на којима се продаје све и свашта, додуше може се купити јагњеће и прасеће печење са буковог пања по цени од 800, односно 400 динара за килограм. Продају се и лицидерска срца, луше, бомбоне на килограм...
Сабор се, кажу старе саборџије, овде одржава сваке године од памтивека . То нам потврђује и Милош Павловић, седамдесетшестогодишњи свирач на кларинету из села Јелакца који још у свом оркестру има и сина Животу, бубњара.
– Сутелица на турском значи сусретање – тврди Милош – а још су ми моји преци причали да је баш овде, у турско време, на овај дан било дозвољено да се сретну и попричају момак и девојка различите нације и вере. Тог дана то им нико није забрањивао ни приговарао. Тако је после остао тај обичај да овде буде сабор, да се забаве чобани и они који су намером из околних села на сабор долазили.
Ова прича ,,музичара" Павловића делује баш уверљиво, јер и данас се на Сутелици, са подручја три општине а из многих околних села: Јелакца, Рокца, Дрења, Плеша, Плоча, Ковача, Боћа, Гокчанице, али и из Краљева, Рашке, Врњачке Бање, Александровца... срећу момци и девојке а и многи ,,земљаци" који су овде рођени а одавно су напустили родни крај. Ту се једном годишње виде и попричају и тачно се зна где је на саборишту место за Лазаревиће, Протиће, Пециће, Павловиће, Кнежевиће, Грковиће, Миновиће, Лазовиће, Жарковиће...
Поред њих на Сутелицу, на овај ,,изворни" сабор долазе и они којима овде а ни у близини није родно огњиште. Тако затичемо саборџије из Краљева и околине: Александра Ракића, Милутина Богојевића, Павла Грковића, Милоша Дуловића, Миомира Марковића... Кажу да овде саборишу већ четврту годину. Дешава се да још вече пред сабор дођу на планину како би обезбедили место на саборишту.
– Све је, верујем, исто као и пре једног века, само што се сада двадесетак километара и више од главног пута до ове ,висоравни′ на планини, која је на око 1.500 метара, уместо пешке и двоколицом долази тракторима и теренским возилима. Тај прави саборски амбијент треба очувати од новина које саборе сада претварају у вашаре и свакојаки кич – каже Александар Ракић из Краљева, већ стари саборџија на Сутелици.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
