Кључна контрола безбедносних служби

Одређивање Владимира Вукчевића, тужиоца за ратне злочине, и Расима Љајића, шефа Националног савета за сарадњу са Хагом, за координаторе за спровођење Акционог плана, први је конкретан потез који је уследио након што је српски премијер Војислав Коштуница у понедељак у Бриселу представио документ чија би примена требало да доведе до коначног хватања Ратка Младића, оптуженог за ратне злочине током рата у Босни.

О томе шта се још налази на три стране плана који је европским министрима представио Коштуница, као и шта ће да подразумева "оперативни план" за његово спровођење, зна се само оно што је рекао председник српске владе. Спровођење плана предвиђа координацију сектора безбедности с правосуђем и сарадњу с хашким судом, као и измене неких специфичних закона, а оперативни план ће да укључи медијску кампању и евентуално доношење специјалних закона.

Према ранијим спекулацијама, план садржи шест тачака: потпуно стављање служби безбедности под контролу Владе Србије; сарадња служби безбедности у Србији са иностраним обавештајним службама; замрзавање финансијских токова хашких оптуженика; откривање мреже помагача; избор координатора задуженог за комуникацију с хашким тужилаштвом и припрему јавног мњења у Србији за хапшење Ратка Младића.

Обелодањујући у изјави Танјугу да ће Вукчевић да буде координатор у примени плана, портпарол главног тужиоца Хашког трибунала Антон Никифоров рекао је да су приликом израде плана усвојене сугестије хашког тужилаштва, али је поновио да је важно да се види "како ће се даље ићи".

– Важна је акција – нагласио је Никифоров.

Сам Вукчевић није желео да се изјашњава о свом новом именовању, рекавши за Б92 само да је одређивање координатора у надлежности Владе Србије, па је на њима и да објаве ту вест. Сличан систем је, иначе, био примењен и у Хрватској, где је координатор целе акције био државни тужилац Младен Бајић.

Зоран Драгишић, доцент на Факултету цивилне одбране, оцењује да би суштина Акционог плана требало да буде у појачаној контроли рада безбедносних служби, њиховој бољој координацији и обезбеђивању услова за њихову већу ефикасност.

– Безбедносне службе једноставно треба питати шта им фали да ухапсе Младића и удовољити сваком њиховом захтеву. С друге стране, законски је потребно обавезати их да размењују информације и формирати оперативно координационо-аналитичко тело у које би се сливале све информације до којих би службе дошле – каже Драгишић за "Политику", оцењујући да би то тело требало да буде владин, а не скупштински орган, који би рад безбедносних служби контролисао споља.

Драгишић не верује да би у ту сврху могао да послужи Савет за националну безбедност, тело о чијем је формирању Влада Србије одлучила још у јануару ове године, а које се ниједном није састало.

– Тај савет не би допринео ефикасности рада на хватању Младића. Нама је потребно оперативно тело и зато је постављање Вукчевића за координатора добар потез – каже Драгишић.

Промена законске регулативе је, према његовом мишљењу, неопходна, како би се безбедносним службама омогућило да што ефикасније раде на "случају Младић".

– Доношење некаквих амандмана на постојеће законе или лекс специјалиса је неопходно, јер морамо да радимо брзо. Битно је, међутим, и да се сви ти посебни закони временски ограниче до окончања сарадње са Хагом, односно до наставка преговора са Европском унијом, а после доношења новог устава требало би темељно приступити раду на новим законима који се тичу националне безбедности – каже Драгишић, додајући да би то били закони о војсци, о одбрани, о службама безбедности и о ванредним ситуацијама.

Ђорђе Мамула, посланик Демократске странке Србије и члан скупштинског одбора за одбрану и безбедност, не жели, међутим, да се упушта у спекулације о томе шта све предвиђа Акциони план, као и на какве је измене специфичних закона премијер Коштуница мислио.

Он, ипак, верује, да се делом мисли и на доношење новог закона о влади, којим ће и формирано Министарство одбране, а самим тим и војне безбедносне службе бити стављени под контролу Владе Србије.

– Војнобезбедносне службе досад су биле под контролом надлежног одбора у Скупштини СЦГ, али с јесени ће и то да се промени – каже Мамула за "Политику".

Суштина Акционог плана је, према његовом мишљењу, "успостављање партнерског односа са ЕУ, на којем је премијер Коштуница и раније инсистирао".

– Верујем да у наредна три до четири месеца можемо да очекујемо резултате примене овог плана – додаје Мамула.

Потпредседник Владе Србије Ивана Дулић-Марковић изјавила је, иначе, јуче да ће Србија на основу Акционог плана до септембра морати да ухапси Ратка Младића или да документује све своје акције како би евентуално били настављени преговори са ЕУ.

– Већ од данас морамо да засучемо рукаве како бисмо током лета показали да је урађено све или да ухапсимо Младића или да потврдимо сваки наш корак – рекла је она на конференцији за новинаре Г17 плус.

-------------------------------------------------------------------------

Персоналне промене

Информишући европског комесара за проширење Олија Рена о Акционом плану, премијер Војислав Коштуница је још 6. јула изјавио да ће он да подразумева "и одређене институционалне и организационе промене када је реч службама у самој земљи".

То је јуче поновила и Ивана Дулић-Марковић, рекавши да Акциони план подразумева и реконструкцију обавештајних служби, законске измене и оперативни план, док ће предузете акције да надзире "акциона тројка" коју ће чинити представници Хашког трибунала и домаћи координатори.

Она је истакла да није имала увид у досадашње акције обавештајних служби, али да претпоставља да њихова реконструкција значи да је за неуспех у хапшењу Младића "то био један од разлога, иначе би довео до резултата".

Упитан да ли то најављује одређене кадровске промене у српским безбедносним службама, Зоран Драгишић одговара да би о томе требало да се размишља тек након анализе онога што је урађено.

– Ако су они заиста близу хватања Младића, свака персонална промена могла би да буде контрапродуктивна. Али, ако они нису ни на почетку, наравно да би требало нешто мењати – каже Драгишић и додаје да би анализу учинка обавештајних служби требало да уради исто оно координационо тело у које би се сливале све информације о току потраге за Младићем.

Комплетна анализа требало би потом да буде достављена премијеру и влади, који би одлучивали о томе да ли ће неко да буде смењен или не.

Ни Ђорђе Мамула (ДСС) не жели да се изјашњава о томе да ли би могло да дође и до одређених персоналних промена у безбедносним службама, јер су то, како каже, питања из надлежности ресорних министарства.

О променама у безбедносним службама до сада је, иначе, говорио само министар одбране Зоран Станковић. Он је у неколико наврата најављивао да ће, уколико не буде би задовољан ангажовањем ВБА на хватању хашких оптуженика, сменити њеног начелника, генерала Светка Ковача, а у случају да ни нова гарнитура људи не буде имала више успеха у том послу и сам ће поднети оставку на функцију министра.

О одговорности и евентуалној смени Радета Булатовића, шефа Безбедносно-информативна агенције, до сада није било речи.