„Качи” звезде на небо

За протекле четири деценије „срушио је” Срба Кабадајић много тога, подигао у ваздух камионе и џипове, запалио локомотиве и вагоне, сравњивао са земљом зграде и мостове. Ипак, скидао је понекад и звездице с неба, сипао кишу без облака. Као пиротехничар радио је то као специјалне сценске ефекте за потребе телевизије, позоришта и филма, али и за неке важне културне манифестације, концерте, годишњице, свадбе, рођендане. За све то време радио је у 78 филмова што домаће, што стране продукције, а драме, серије, представе, спотове и велике и мале ватромете није ни бележио.

– Овај посао обухвата симулацију свих експлозија, пуцњава, паљевина, елементарних непогода... Редитељ дође и каже шта жели, а ја морам да осмислим како то да изведем да сви останемо живи и здрави, а да ефекат буде потпун. Увек је нешто специфично, другачије. За мене је то представљало изазов и прилику да искажем своју креативност. Ломатао сам се по разним кршевитим пределима да бисмо снимили неке сцене. На Велебиту вероватно још стоје оне силне олупине џипова које сам разнео експлозивом – сећа се Срба.

Не постоји школа

Сваку акцију изводио је са великом одговорношћу и тачношћу. Никада није ни пецнуо, а камоли повредио човека или животињу. Ако, рецимо, особа треба да лети у ваздух, уколико се не користи лутка него то изводи каскадер, основно правило је да се експлозивне смеше увек постављају иза њега. Таквих „цака” има мали милион, а све то сазнао је захваљујући свом добром учитељу.

– Са експлозивним направама почео сам да баратам уз свог таста, Душана Живковића, нашег првог пиротехничара у бившој Југославији који је радио наш први филм „Славица”. Било је то 1969. године када се снимао филм „Жеђ”, у којем су глумили покојни Неда Спасојевић и Павле Вуисић. Тада је требало да дочарам вештачку кишу. После неког времена позвао ме опет, па опет... Заједно са њим радио сам и један ватромет за Титов рођендан. Када сам стекао довољно знања и искуства, полагао сам у Љубљани пред комисијом коју су оформили људи из рударско-геолошке струке за рад са експлозивом и добио диплому професионалног пиротехничара.

(/slika2)У то време није постојала школа у којој се предавала пиротехника, а тако је, на жалост, остало до данас.

– Док у западним земљама, где је развијена филмска индустрија, постоје катедре на којима се изучавају „специјални ефекти”, код нас се та професија, још преноси с колена, на колено. Ако неко хоће да постане пиротехничар, мора, рецимо, да дође код мене да учи. На ФДУ су ме звали да предајем волонтерски, али сам одбио. У једном хорор филму италијанске продукције од „Ћине Ћита” сам својевремено добио награду пет милиона лира, то је била огромна лова, а сада је дошло време да радим за бадава – чуди се наш саговорник.

За глумце је, каже Срба, врло битно да знају како се постижу ти ефекти, да не брину да ће бити повређени. Пошто немају где нешто о томе да сазнају, дешавало се да је неке кадрове морао да одглуми сам.

Као на облаку

Мада се Кабадајић специјализовао за пиротехничке филмске ефекте, врло често ради и ватромете за време неких великих концерата, модних ревија, отварања и прослава годишњица фирми или разних других јавних свечаних манифестација. У последњем споту Марије Шерифовић дигао је, на пример, ауто у ваздух. Иако је то за посматраче атракција и забава, за испаљивање ватрометних реквизита као што су ватрометне кутије и ватрометне ракете, а првенствено ватрометне бомбе, итекако су потребни спретност и знање.

– За велике ватромете најчешће се користе ватрометне бомбе пречника триста милиметра, које имају домет до 200 метара. Споља је пластични оклоп, а унутра барутно пуњење са звездицама које се, кад се испали горе, упале. Ако се правилно поступа, не може никог да повреди, јер сви ти ситни светлећи делови који се у хиљаду боја распукну на небу и док падају ка земљи, они се угасе. Али, првенствено због нас који је испаљујемо, увек су присутни ватрогасно возило и санитетска екипа. То се догађа ако је прошао рок трајања или се не чува по пропису, па повуче влагу. Некима се дешавало да се бомба не активира и стрмоглави се одозго к`о камен. Не дај боже тада да падне на некога. Из тих разлога са ватрометним бомбама, осим овлашћених фирми и дипломираних пиротехничара нико више нема право да рукује, нити да их купи или прода – истиче пиротехничар и додаје да људи много воле специјалне ефекте за свадбена весеља.

– За венчања обично изводимо експлозију кад младенци кажу „да”, и пуштамо суви лед када новопечени брачни пар изађе да плеше. То делује романтично, као да играју на облаку.

Дана Станковић

--------------------------------------------------

Пао пре времена

– У једној сцени филма „Балкан експрес” требало је метак да погоди конобара у чело. Иза њега је статив, да наслони главу, јер мора да буде миран, и онда се из специјалне пушке, која је на ваздух, испали са растојања, не већег од метар и по. Таман сам све наместио, само још да се сагнем да притиснем окидач, окренем се, њега нема. Пао у несвест и поливају га водом – сећа се те непланиране комичне сцене.

-------------------------------------------------

Ништа без дозволе

Последњих двадесет година Срба је званично један од малобројних самосталних професионалних пиротехничара.

– Не можеш да кажеш „дижем ауто у ваздух”, бам и готово. Уколиконемаш регистровану фирму у Управи противпожарне полиције, не можеш да радиш. Све мора да се пријави било да радиш за филм, концерт, а поготово неку манифестацију у Арени. Приликом опасних акција, на место догађаја увек се иде под полицијском пратњом, а чланови екипе, уколико се по сценарију снимање одвија у присуству већег броја људи, из предострожности морају да се придржавају строго утврђених прописа. Артикли који се продају морају да прођу кроз Институт за безбедност и кад они дају одобрење да могу да се нађу на листи промета и да се користе у народу, значи дозвољена је продаја – истиче Срба и наставља:  

----------------------------------------------

На саслушању

У Македонији сам радио једну велику експлозију баш на дан када се догодио атентат на Киру Глигорова. Одмах су ме привели на саслушање, али срећом, имао сам написмено и колико сам преузео, и колико потрошио, и колико сам вратио, тако да су ме брзо пустили.

---------------------------------------------

Отац и син пале и жаре

– Као што сам ја учио од мог таста, тако је мој син пиротехнику учио од мене. Нас двојица заједно радимо сценске ефекте у четири позоришта: „Југословенском драмском позоришту”, „Звездара театру”, „Позориште на Теразијама” и „Атељеу 212”. У представама се најчешће траже слабији ефекти попут конфета, пуцњава, сувог леда, фулмината за тело, ватре у камину... У једној представи у „Атељеу” требало је дочарати бомбардовање. Направимо плафон од картона и стиропора, а онда урадимо експлозију. Падне таваница и сручи се на глумце. Сећам се, био је Лане Гутовић, Горица Поповић, Ненад Јездић и још доста њих. Дигла се прашина, они кашљу, публика кашље... Ефектно и верно хиљаду посто – прича са задовољством.