„Kači” zvezde na nebo

Za protekle četiri decenije „srušio je” Srba Kabadajić mnogo toga, podigao u vazduh kamione i džipove, zapalio lokomotive i vagone, sravnjivao sa zemljom zgrade i mostove. Ipak, skidao je ponekad i zvezdice s neba, sipao kišu bez oblaka. Kao pirotehničar radio je to kao specijalne scenske efekte za potrebe televizije, pozorišta i filma, ali i za neke važne kulturne manifestacije, koncerte, godišnjice, svadbe, rođendane. Za sve to vreme radio je u 78 filmova što domaće, što strane produkcije, a drame, serije, predstave, spotove i velike i male vatromete nije ni beležio.

– Ovaj posao obuhvata simulaciju svih eksplozija, pucnjava, paljevina, elementarnih nepogoda... Reditelj dođe i kaže šta želi, a ja moram da osmislim kako to da izvedem da svi ostanemo živi i zdravi, a da efekat bude potpun. Uvek je nešto specifično, drugačije. Za mene je to predstavljalo izazov i priliku da iskažem svoju kreativnost. Lomatao sam se po raznim krševitim predelima da bismo snimili neke scene. Na Velebitu verovatno još stoje one silne olupine džipova koje sam razneo eksplozivom – seća se Srba.

Ne postoji škola

Svaku akciju izvodio je sa velikom odgovornošću i tačnošću. Nikada nije ni pecnuo, a kamoli povredio čoveka ili životinju. Ako, recimo, osoba treba da leti u vazduh, ukoliko se ne koristi lutka nego to izvodi kaskader, osnovno pravilo je da se eksplozivne smeše uvek postavljaju iza njega. Takvih „caka” ima mali milion, a sve to saznao je zahvaljujući svom dobrom učitelju.

– Sa eksplozivnim napravama počeo sam da baratam uz svog tasta, Dušana Živkovića, našeg prvog pirotehničara u bivšoj Jugoslaviji koji je radio naš prvi film „Slavica”. Bilo je to 1969. godine kada se snimao film „Žeđ”, u kojem su glumili pokojni Neda Spasojević i Pavle Vuisić. Tada je trebalo da dočaram veštačku kišu. Posle nekog vremena pozvao me opet, pa opet... Zajedno sa njim radio sam i jedan vatromet za Titov rođendan. Kada sam stekao dovoljno znanja i iskustva, polagao sam u Ljubljani pred komisijom koju su oformili ljudi iz rudarsko-geološke struke za rad sa eksplozivom i dobio diplomu profesionalnog pirotehničara.

(/slika2)U to vreme nije postojala škola u kojoj se predavala pirotehnika, a tako je, na žalost, ostalo do danas.

– Dok u zapadnim zemljama, gde je razvijena filmska industrija, postoje katedre na kojima se izučavaju „specijalni efekti”, kod nas se ta profesija, još prenosi s kolena, na koleno. Ako neko hoće da postane pirotehničar, mora, recimo, da dođe kod mene da uči. Na FDU su me zvali da predajem volonterski, ali sam odbio. U jednom horor filmu italijanske produkcije od „Ćine Ćita” sam svojevremeno dobio nagradu pet miliona lira, to je bila ogromna lova, a sada je došlo vreme da radim za badava – čudi se naš sagovornik.

Za glumce je, kaže Srba, vrlo bitno da znaju kako se postižu ti efekti, da ne brinu da će biti povređeni. Pošto nemaju gde nešto o tome da saznaju, dešavalo se da je neke kadrove morao da odglumi sam.

Kao na oblaku

Mada se Kabadajić specijalizovao za pirotehničke filmske efekte, vrlo često radi i vatromete za vreme nekih velikih koncerata, modnih revija, otvaranja i proslava godišnjica firmi ili raznih drugih javnih svečanih manifestacija. U poslednjem spotu Marije Šerifović digao je, na primer, auto u vazduh. Iako je to za posmatrače atrakcija i zabava, za ispaljivanje vatrometnih rekvizita kao što su vatrometne kutije i vatrometne rakete, a prvenstveno vatrometne bombe, itekako su potrebni spretnost i znanje.

– Za velike vatromete najčešće se koriste vatrometne bombe prečnika trista milimetra, koje imaju domet do 200 metara. Spolja je plastični oklop, a unutra barutno punjenje sa zvezdicama koje se, kad se ispali gore, upale. Ako se pravilno postupa, ne može nikog da povredi, jer svi ti sitni svetleći delovi koji se u hiljadu boja raspuknu na nebu i dok padaju ka zemlji, oni se ugase. Ali, prvenstveno zbog nas koji je ispaljujemo, uvek su prisutni vatrogasno vozilo i sanitetska ekipa. To se događa ako je prošao rok trajanja ili se ne čuva po propisu, pa povuče vlagu. Nekima se dešavalo da se bomba ne aktivira i strmoglavi se odozgo k`o kamen. Ne daj bože tada da padne na nekoga. Iz tih razloga sa vatrometnim bombama, osim ovlašćenih firmi i diplomiranih pirotehničara niko više nema pravo da rukuje, niti da ih kupi ili proda – ističe pirotehničar i dodaje da ljudi mnogo vole specijalne efekte za svadbena veselja.

– Za venčanja obično izvodimo eksploziju kad mladenci kažu „da”, i puštamo suvi led kada novopečeni bračni par izađe da pleše. To deluje romantično, kao da igraju na oblaku.

Dana Stanković

--------------------------------------------------

Pao pre vremena

– U jednoj sceni filma „Balkan ekspres” trebalo je metak da pogodi konobara u čelo. Iza njega je stativ, da nasloni glavu, jer mora da bude miran, i onda se iz specijalne puške, koja je na vazduh, ispali sa rastojanja, ne većeg od metar i po. Taman sam sve namestio, samo još da se sagnem da pritisnem okidač, okrenem se, njega nema. Pao u nesvest i polivaju ga vodom – seća se te neplanirane komične scene.

-------------------------------------------------

Ništa bez dozvole

Poslednjih dvadeset godina Srba je zvanično jedan od malobrojnih samostalnih profesionalnih pirotehničara.

– Ne možeš da kažeš „dižem auto u vazduh”, bam i gotovo. Ukolikonemaš registrovanu firmu u Upravi protivpožarne policije, ne možeš da radiš. Sve mora da se prijavi bilo da radiš za film, koncert, a pogotovo neku manifestaciju u Areni. Prilikom opasnih akcija, na mesto događaja uvek se ide pod policijskom pratnjom, a članovi ekipe, ukoliko se po scenariju snimanje odvija u prisustvu većeg broja ljudi, iz predostrožnosti moraju da se pridržavaju strogo utvrđenih propisa. Artikli koji se prodaju moraju da prođu kroz Institut za bezbednost i kad oni daju odobrenje da mogu da se nađu na listi prometa i da se koriste u narodu, znači dozvoljena je prodaja – ističe Srba i nastavlja:  

----------------------------------------------

Na saslušanju

U Makedoniji sam radio jednu veliku eksploziju baš na dan kada se dogodio atentat na Kiru Gligorova. Odmah su me priveli na saslušanje, ali srećom, imao sam napismeno i koliko sam preuzeo, i koliko potrošio, i koliko sam vratio, tako da su me brzo pustili.

---------------------------------------------

Otac i sin pale i žare

– Kao što sam ja učio od mog tasta, tako je moj sin pirotehniku učio od mene. Nas dvojica zajedno radimo scenske efekte u četiri pozorišta: „Jugoslovenskom dramskom pozorištu”, „Zvezdara teatru”, „Pozorište na Terazijama” i „Ateljeu 212”. U predstavama se najčešće traže slabiji efekti poput konfeta, pucnjava, suvog leda, fulminata za telo, vatre u kaminu... U jednoj predstavi u „Ateljeu” trebalo je dočarati bombardovanje. Napravimo plafon od kartona i stiropora, a onda uradimo eksploziju. Padne tavanica i sruči se na glumce. Sećam se, bio je Lane Gutović, Gorica Popović, Nenad Jezdić i još dosta njih. Digla se prašina, oni kašlju, publika kašlje... Efektno i verno hiljadu posto – priča sa zadovoljstvom.