Право јачег

Пола милиона људи расељено, на стотине убијено. Етничко чишћење? Геноцид? Далеко од тога. Стидљиво се помиње само прекомерна употреба силе. На Косову су пре седам година српска полиција и југословенска војска користиле прекомерну силу борећи се против терориста. То је названо геноцидом и уследила је акција НАТО-а. И опет – прекомерна сила. НАТО је, да би спречио наводни геноцид, нападао цивилне циљеве и убијао недужне. И ових дана сведоци смо прекомерне употребе силе. У израелским нападима на Либан, који су жешћа копија бомбардовања СР Југославије, погинуло је на стотине цивила, а 500.000 људи морало је да напусти своје домове. Запад ипак не размишља да реагује као 1999, а нико се не усуђује да акцију Израела назове етничким чишћењем или нечим још горим.

У Вашингтону се, чак, говори да ће Кондолиза Рајс у најављену мировну мисију на Блиски исток кренути тек за неколико дана како би "Израелу дала више времена да ослаби снагу Хезболаха". Како примећује "Њујорк тајмс", та стратегија је ризична, јер није јасно колико су још арапски савезници Сједињених Држава спремни да ћуте на либанске цивилне жртве. Неки амерички коментатори већ страхују од трећег светског рата. Извесни Вилијам Линд из једног десничарског института упозорава да би Израел, ако овако настави, могао да нападне и Иран, а то би Сједињене Државе увукло у дуготрајан рат. "Нажалост, Израел је Америци оно што је Србија била Русији 1914. године. То би могао да буде најопаснији аспект аналогије с летом 1914.", пише Линд, који није усамљен у предвиђању новог великог сукоба. Али, изгледа да му чињенице нису јача страна. Србија у Првом светском рату није била агресор. И још важније – подршка коју је Краљевина Србија имала од царске Русије није ни налик оној коју Америка сада пружа Израелу.

"Израел има право да се брани", понавља Џорџ Буш и због тога врх јеврејске државе звучи врло спокојно док светску јавност шокирају снимци страдања из Либана и појаса Газе. Министарка спољних послова Ципи Ливни објашњава да се на овај сукоб, који је почео због отмице тројице војника, не могу применити мерила пропорционалног одговора. "Пропорционалност се овде не пореди с догађајем, већ с претњом, а та претња је већа и шира од заробљених војника", каже она. Подједнако смирено Ливни одговара и на питање зашто "израелске одбрамбене снаге" гађају цивиле: "Терористи користе становништво и цивили нажалост понекад плаћају цену тога што штите терористе. Многи цивили у јужном Либану држе ракете под креветима, а кад заспите поред једног пројектила може да вас пробуди неки други."