Тадићева понуда

Изјавом да Србија нема ништа против да Ејуп Ганић буде изручен Босни и Херцеговини председник Борис Тадић је ставио тачку на спекулације о политичкој позадини међународне потернице коју је Србија за њим расписала. Подразумева се да Србија сматра да евентуално изручење Ганића Босни и Херцеговини за последицу треба да има организовање суђења у тој држави.

Главна порука Тадићеве изјаве је да Србији није стало да се докопа Ганића како би га малтретирала из политичких разлога, него да јој је најбитније да се суди свима који су осумњичени да су одговорни за злочине. То је формула на коју нико не може да има озбиљније примедбе, па би било логично очекивати да она резултира смиривањем политичке буре која је затресла регион након што је Ганић, по потерници Србије, ухапшен у Лондону.

Тадић је повукао храбар потез због кога може да трпи код куће. Могуће је да ће му бити приговорено да се меша у рад независног судства, али треба имати у виду да је његова реакција уследила тек након што је цео случај попримио политичке размере и постао једна од примарних тема у односима у региону. Отуда Тадић на примедбе може да одговори да је реаговао као политичар на политичку причу, а не као неко ко би хтео да наложи судијама и тужиоцима како да се понашају.

Могуће је, такође, да му се приговори да „спасава” Ганића јер постоји опасност да ће суђење које буде организовано у Сарајеву бити формалне природе и да ће резултирати или потпуним ослобађањем од кривице, или веома благом казном. Ганића су водећи бошњачки функционери и тамошњи медији већ прогласили за невину жртву, а треба имати у виду и чињеницу да босанске власти против њега нису водиле истрагу.

Али, лопта је пребачена у босанско двориште а тамо ће, ако то буде затражено, бити пребачени и докази којима овдашње тужилаштво располаже у случају „Ганић”. Две земље већ су се начелно договориле да свака води процесе против „својих” оптужених за злочине. Србија то увелико чиним, на чему јој одаје признање и међународна заједница. На потезу је Босна и Херцеговина која управо на случају „Ганић” може да докаже да има независан правосудни систем кадар да се издигне изнад политике.

Оправдано је поставити и питање шта би се догодило када би Ганић заиста био изручен Србији. Да ли би нас то усрећило и учинило јачим, да ли би повећало наш међународни кредибилитет? Одговор на то питање тешко да би могао да буде позитиван јер би, извесно је, прва последица била даље заоштравање односа у региону. Управо зато став који је изрекао Тадић целу причу удаљава од политике и гура је ка правосуђу, где јој је и место.

Српско правосуђе због Тадићеве изјаве неће повлачити потерницу нити ће укидати оптужницу. Како ће се ствари даље одвијати зависи од власти у Лондону, које Ганића могу да изруче Сарајеву или Београду. Порука да Београд неће правити политичке проблеме Британцима ће олакшати посао. Све што се након тога буде догађало биће питање кредибилитета правосуђа у региону.