Сплавови у врбацима
Обале београдских река које би требало да буду понос града, неспремно су дочекале и ову туристичку сезону. На њима и даље господаре сплавови без дозвола и много напуштених кућица на води, будући да је усвајање плана распореда пловила на дневном реду тек јесењег заседања Скупштине града. Једино на чему се мало порадило у односу на протекле године јесте чистоћа око сплавова. Томе су кумовале овогодишње високе казне, које су натерале власнике да уклоне смеће из свог "речног дворишта". Изузетак је најатрактивнија зона, од Бранковог моста до Ушћа, коју и даље руже полураспаднуте олупине, напуштени сплавови и шлепови, оковани смећем и зарасли у врбаке. Нажалост, страни туристи при искрцавању са бродова први блиски сусрет са нашим градом имају управо на овом делу обале.
О чистоћи приобаља иначе брине "Зеленило Београд", а за смеће око објеката одговорни су власници. Радмила Ђоревић, помоћник секретара за инспекцијске послове, каже да мандатне казне које се наплаћују на лицу места достижу чак и 25.000 динара, а када предмет доспе у руке судије за прекршаје, за неодржавање хигијене око пловила може се изрећи казна од пола милиона динара.
– Изгледа да је ово подстакло сплаваре. До сада нисмо наплатили ниједну казну. Према новој градској одлуци, власници сплавова су дужни да поставе контејнере и склопе уговор са "Градском чистоћом" о одношењу смећа. Највеће невоље задају нам напуштен сплавови, затрпани смећем и заробљени врбацима. Не можемо да пронађемо власнике, па нисмо у могућности ни да наплатимо казну. Рецимо, власник "Колоса" није жив, сувласник је у затвору, а простор око пловила је запуштен. Слична ситуација је око Бранковог и Железничког моста, на десној страни Саве. Напуштени бродови предузећа која су у међувремену отишла у стечај, годинама труну у врбацима, а око њих се гомила разноразни отпад – истиче Ђоревићева.
Проблем са напуштеним шлеперима и олупинама који руже слику града, према речима наше саговорнице, биће решен у оквиру плана за постављање сплавова. Када он заживи и почне да се примењује, требало би расписати конкурс и одабрати предузеће које ће напуштене олупине извлачити и транспортовати до места намењеног за њихово стационирање.
Увођењем реда на обалама, по усвајању плана, тачно ће се знати где сплавови могу да буду лоцирани, колику ће површину заузимати и како треба да изгледају. Тако ће инспектори, осим хигијене, проверавати да ли се власници придржавају тих прописа.
Иако ће локације за постављање сплавова бити познате тек на јесен, извесно је да за њих убудуће нема места у старом језгру Земуна и код Старог сајмишта, јер је постављање на тим местима строго забрањено генералним планом Београда до 2021. године.
Подсетимо, власници сплавова ће убудуће морати да прибаве разне сагласности и мишљења Лучке капетаније, "Пловпута", "Србијаводе"... Град ће издавати дозволе за локације само ако буду испуњени следећи предуслови: безбедност, водопривредна сагласност и пловни пут. Атрактивне локације ће ићи на лицитацију, а општине ће спроводити ту процедуру. Подразумева се да сплав буде прикључен на водоводну, канализациону и електромрежу.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


