Ти си ми све

Није ретко да се у изјавама љубави претерује. Када неко изјави: „Ти си мени све” или „Не могу да замислим живот без тебе”, тада и онај који је то изјавио и онај коме је то намењено такве изјаве тумаче као нешто веома позитивно, као знак веома велике љубави. Али некада људи који тако говоре уопште не претерују. Они стварно тако мисле. А такав став може имати веома негативне последице.

Када неко верује да му је партнер све, последица је да постаје зависан од партнера. На пример, ако такав партнер одлучи да оде, са њим је отишло све, а особи је остало ништа. Тада особа која је изгубила све није само тужна или жалосна, она је депресивна јер јој је „опустошен живот”. И управо због тога су раскид и напуштање за њу неприхватљиви. Она користи различите стратегије, од самопонижавања, контроле и љубоморних сцена, па до насиља према себи или партнеру, како би поново успоставила везу са вољеном особом. Иако изгледа да се особа бори да поврати вољеног партнера, она, у ствари, покушава да поврати свој живот.

Слично је са изјавом да је љубав са одређеним партнером смисао живота. Ако би тај партнер отишао, тада не би отишао само партнер, већ би са њим отишао и смисао живота. И опет је лажни избор: љубав или депресија. На суптилном психолошком нивоу комуникације оваква изјава је нека врста емоционалног изнуђивања: партнеру се „уваљује” одговорност за своја осећања, и најављује да би својим одласком био крив за депресију коју би изазвао и могуће самоубиство. Логично је да онај који више нема разлога да живи почиње да размишља о томе да прекине свој „бесмислени” живот. Некада је и покушај самоубиства остављене особе апел, позив партнеру који је отишао да се сажали и врати.

Када зависна особа схвати да је партнер напустио и да више никада неће бити заједно, преплави је велико самосажаљење јер себе види као жртву пред којом је живот пун бесмисла и сталне патње. Због тога се љути на партнера. А када схвати да се партнер добро осећа, да је отворен ка новим љубавима, да је боље прошао, она може мислити да је потпуно неправедно испала губитник, а партнер победник. И тада, због неправде настале партнеровом вољом, може почети да мрзи партнера, његово одбијање да уради оно што би особу чинило поново вољеном и срећном, и његов нови живот. И тада особа која је већ закључила да њен даљи живот нема смисла може изговорити ону трагичну реченицу: „Ако нећеш бити моја, нећеш бити ничија”. Бизарном логиком убиство постаје чин којим остављена особа на силу успева да постане најважнија особа у животу убијеног партнера.