ВЕСЕЛИН ЛАЗИЋ

Постоји, већ поодавно, удружење пољопривредника Клуб 100П плус. Чланови клуба, њих преко хиљаду, баве се, како који, ратарством, ратарством и сточарством, повртарством, воћарством, виноградарством... Рад клуба своди се на две основне активности: стручно "описмењавање" и "вођење рата" са државом, трговачким кућама, банкама, прерађивачима и другима који су склони да закидају паоре у новцу, килограмима, квалитету...
Када је реч о повртарима, њих има, по обимности производње крупних, средње крупних и ситно крупних. Овде ће бити дивана о два крупна баштована. И један и други су крупни људи, преко сто и нешто кила. А најпосле, "изеш човека који нема сто кила". Један је из Бегеча, Марко Чарнић, а други из Госпођинаца, Лаза Ђукић.

Марко Чарнић има око шездесет хектара под поврћем: кромпир, шаргарепа, лук... Када је реч о кромпиру, под којим има тридесет хектара, каже:

– Моје опредељење је да што више кромпирa продам кад је млад. Прошле године је то било са 20, а ове само са око 10 хектара. Ова година, што се тржишта тиче, лошија је од прошле не само за млади кромпир него и за шаргарепу. Мања је потражња, а зашто је мања, не знам. Нешто се десило. Нажалост, ми немамо Пољопривредну комору која би била сервис пољопривредницима, поготово за интересе аграра према држави, а исто тако и за сигнализирање кретања понуде и потражње, а тиме и цена пољопривредних производа на тржишту.

Како то да је у Европи црвени кромпир заступљен само са десет одсто, а код нас је доминантан, питам.

– Ми и Румуни, а донекле и Руси, конзумирамо црвени, а остали део Европе бели кромпир, тачније онај са бело-жутом покожицом. Овде се ради о неупућености наших потрошача да свака сорта није квалитетна за све врсте спремања кромпира за људску исхрану. Неке сорте су добре за помфри, друге за пире, треће за чипс...

Када је реч о унапређењу повртарства, Чарнић истиче неопходност подизања складишта и хладњача, јер то омогућује континуирану понуду поврћа на тржишту. Тако ће се избећи велика понуда поврћа при његовом приспећу, што му снижава цену.

Лаза Ђукић има њивску и пластеничку производњу поврћа, као и производњу воћа. У завршетку је изградња хладњача, пола обична, а пола УЛО. Неће имати услужни карактер. Каже:

– Имам своје робе да је напуним. Ако неко има асне да плати складиштење јабуке, а што ја не би им’о, који ћу производити и складиштити јабуку. Имам два сина. Један завршава за агронома. Кад се нас тројица у’ватимо посла, напунићемо ми хладњачу.

Колико имате хектара под шаргарепом? – питам.

– Двадесет хектара. Врхунски радим, врхунске резултате постижем. Нећу да се фалим. Ал’ морам касти да сам на огледној парцели постигао принос од девет вагона по хектару. А што се тиче зимског купуса, принос је 8,5 вагона, а шаргарепе 7,5 вагона. Еј, имамо ми бољу земљу од Холанђана, ал’ они имају бољу технологију од нас. Путујем ја, ал’ не да будем виђен, већ да нешто видим, да нешто очима украдем.

Лаза Ђукић истиче да се планира подизање дистрибуционог центра за поврће, поготово за црни лук. Зашто?

У Госпођинцима се произведе око половине свег војвођанског лука.