Хероји изгубили улице

Ваљево – Све до мартовске седнице Градске скупштине у граду на Колубари су били убеђени да је још пре десет година стављена тачка на промену имена овдашњих главних и споредних улица. Да није све тако демантовао је Михајло Јокић, одборник Социјалистичке народне странке, тражећи од Градске скупштине отварање расправе о враћању имена појединим улицама која су промењена 2001. и 2002. године. У прилог овом захтеву Јокић је навео нове околности када су у питању учесници НОБ-а „о чему је званични државни став заузет приликом историјске посете Србији Дмитрија Медведева председника Русије”.

На изненађење одборника Јокића већина одборника ваљевске локалне скупштине одбила је предлог да се о овом питању отвори расправа.

– Било би добро да ову грешку исправе они који су је направили и да улице поново добију називе по револуционарима Жикици Јовановићу Шпанцу, Андри Савчићу, Миши Дудићу. Рачунао сам да ћу у вези са овим предлогом имати подршку одборника СПС-а, који чине владајућу коалицију, али због чега су приликом гласања погнули главе није ми јасно. Нису ми јасне ни демократе, јер су брзо заборавили на чињеницу да је приликом посете Србији руског председника Дмитрија Медведева заузет јасан став о учесницима Другог светског рата као антифашистима без икакве страначке и идеолошке „зарозаности” – каже одборник Јокић најављујући да ће и на априлској седници поновити захтев.

Владимир Кривошејев, директор Народног музеја у Ваљеву и члан прве општинске комисије за промену назива улица у овом граду, подсећа да је у Ваљеву, давне 1897. године први пут око 20 улица добило називе. До њиховог преименовања, у драстично великом броју, долази 1945. и 1946. године.

– Управо кључни критеријум прве комисије формиране пре 10 година био је да се имена улица добијена 1897. године поново врате. У вези са овим питањем скоро у потпуности су се сагласили сви чланови комисије. Ја се и данас на неки начин осећам одговорним што угледни ваљевски револуционар и домаћин Драгојло Дудић после „уступања” кнезу Михаилу није на другом месту добио улицу. Што се тиче Жикице Јовановића Шпанца, он се „нелегално” уселио у Улицу Владе Даниловића, у којој је рођен овај угледни трговац и члан „Клуба дванаесторице” који је значајно учествовао у модернизацији Ваљева. Жикица се, дакле, уселио у туђу улицу која је враћена правом „власнику” – каже Кривошејев наглашавајући да учесници НОР-а у Ваљеву нису никада сатанизовани, без обзира на неке мање испаде, да су само промењени неки називи улица и да су на важним местима у граду сачувани споменици посвећени њима. Подсетио је на споменике Жикици Јовановићу, Стевану Филиповићу, Драгојлу Дудићу и још десетак других. Кривошејев је мишљења да би Градска скупштина што пре требало да исправи грешку када су у питању ослободиоци Ваљева од оних из Првог и Другог српског устанка до оних из последњих ратова и да по њима четири улице добију називе и на тај начин се сачува сећање и поштовање према тим херојима.