Миран сан за децу са Космета

Петнаестогодишње Јелена Васић и Катарина Патрногић, чији су родитељи избегли са Косова и Метохије, да нема Школе пријатељства на Тари лето би проводиле у узаврелој престоници, расхлађујући се на Ади Циганлији. Петнаестодневни одмор у летњем кампу на Тари једино је летовање на које родитељи могу да их испрате. На овом месту су се Јелена и Катарина зближиле. Сада су нераздвојне пријатељице.

И ове године, када су бирале које ће од шеснаест радионица похађати, одлучиле су се за плес и глуму. На овом месту су пре неколико година савладале прве плесне кораке и разбиле трему од изласка на бину. Сада, сваког лета обнављају и надограђују стечено знање. У кампу се понекад и заљубе, али, како кажу, само помало.

Њиховим земљацима и вршњацима Слободану Ђурићу из Косовске Витине и Милану Максимовићу из Гњилана долазак на Тару је једини бег од сурове реалности. Као и 400 деце која ће се до 5. августа одмарати, забављати и учити у Школи пријатељства у Дечјем одмаралишту Митровац, у организацији "Наше Србије", допутовали су у петак, два дана раније него што је манифестација званично отворена. Били су изненађени пространством које се указало пред њима, а којим су се могли кретати без ограничења. Иако су се Слободан и Милан већ одавно замомчили, сваки пут морају да воде рат са родитељима пре него што изађу из кућа у Витини или Гњилану. Свесни су, како кажу, да сваки корак може да буде кобан по њих, па се често повинују родитељским захтевима и данима не излазе нигде. После дужег времена, у одмаралишту на Тари су, као и 200 њихових вршњака са Косова и Метохије, имали миран сан. И када се, већ у 10 часова, угасе светла у собама, чека их забава, смех и приче до касно у ноћ. Решени да се што боље проведу и забаве, одлучили су да и пре и после подне иду у школу фудбала.

За разлику од њих, Сања Ракановић која је на Тару стигла из Братунца у Републици Српској, похађа школу енглеског језика. Према њеним речима, на овом месту има прилику да разговара са вршњацима из дијаспоре, а то ће јој добро доћи за увежбавање енглеског језика. Иначе, неколико десетина девојака и момака на Тару су допутовали из Лондона, Чикага, Канаде…

Дисциплина у кампу је на високом нивоу. Доручак је у осам часова, а по завршетку јела сва деца морају заједно да устану са столица. Радионице похађају пре и после подне, а између оброка и часова одмарају се у собама. За време одмора ђацима није дозвољено да напуштају павиљоне. Вече је резервисано за дружење у дискотеци, али већ у 10 часова сви малишани морају да буду у креветима.

Деци су на располагању професори који држе часове етнологије, народних песама и игара, језика, плеса, сликања, екологије, новинарство, компјутера, фудбала, кошарке, одбојке, пливања…

Професор Наташа Јовановић држи школу сликања у којој подучава децу основним техникама. Каже да је ово идеална прилика да се искристалишу таленти и афинитети деце. Ове године рад ове мале школе биће окренут ка етнологији и мотивима са српских ношњи, украса, ћилима…

На крају овог дечјег кампа деца која су показала најбоље резултате у области образовања, уметности и спорта као и дечји најбољи пријатељ, поделиће награду од 2.000 долара, донацију анонимног добротвора, Србина из Канаде.

Своје знање малишани ће показати на квизу познавања српске културе и традиције, а биће организован и Сајам књига за децу, под покровитељством куће "Политика – новине и магазини".