Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како постати писац

Како постати писац
Момо Капор

Место у врху великог гостинског стола у Српској књижевној задрузи, где седе писци чија се књига представља, јуче је било празно. Говорило се о последњем роману Моме Капора, недавно преминулог сликара и књижевника, „Како постати писац” (роман – приручник), који се појавио крајем јануара, непосредно пред одлазак аутора на лечење у Истанбул.

Рукопис романа Капор је предао СКЗ у децембру прошле године. О књизи су говорили Дарко Танасковић и Драган Лакићевић, одломке из романа читао је Срба Милин, а представљању књиге присуствовали су, између осталих, супруга Љиљана, Рада Ђуричин, Матија Бећковић, пријатељи и поштоваоци писца.

Момо Капор, подсетио је Дарко Танасковић, упознао се са „плавим књигама” СКЗ у стричевој кући, а онда је постао аутор ове издавачке куће. Нашем најстаријем и најугледнијем издавачу даривао је три своја последња наслова: „Ивану”, „Исповести” и сада „Како постати писац”. Тако је Капор помогао Српску књижевну задругу у овим тешким временима када то не чине они чија је то обавеза. Роман „Како постати писац” написао је академик Капор, академик живота, лепоте и љубави. Реч је о књизи пуној љубави, јер Капор без љубави није умео да живи. Његова оловка је писала срцем, а писаћа машина пратила ритам срца. Ова књига је, на неки начин, резиме свега што је написао, у њој су и „Провинцијалци” и „Фолиранти”. Са овом књигом настављамо дијалог са писцем и самима собом.

„Како постати писац”, истиче Драган Лакићевић, питају се они који тек почињу да пишу и они који су већ штампали десетине књига и добили многа признања. Велики зналац човекове природе и душе, тананих осећања и скривених мисли, али и тајни уметничког заната, Капор се у овом роману бавио темом: како постати писац, у књижевности, у друштву, у сопственим очима. Пред читаоцима је духовита анатомија књижевног живота и уметности – мале и велике.

Иако Капор није волео ни да слуша, ни да даје савете, у овом роману је и неколико цитата великих писаца о „мукама с речима”.

Орхан Памук: „Најтежа је увек прва реченица”; Сомерсет Мом: „Постоје три правила за писање романа, али, нажалост, нико не зна која су”; Томас Ман: „Писац је особа којој је писање много теже него другима”; Станислав Јежи Лец: „Савет писцима: понекад само треба да престанете да пишете, понекад и пре него што почнете”; Ежен Јонеско: „Нико, у ствари, никога не инспирише, свако се инспирише собом и својом тескобом, на крају крајева. И заиста је тако: сами смо себи инспирација као и наша тескоба, може нас инспирисати и нечија туђа тескоба, али то није тако добро као своја”.

З. Р.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.