Флексибилност до отцепљења

Српски државни врх у Бечу је пре два дана на преговорима о статусу Косова и Метохије, пред готово стотину светских новинара, веома убедљиво аргументовао став да се питања националних мањина, нигде у свету, па ни у Србији, не могу решавати разбијањем постојеће, демократски уређене државе. Ако се то жели по сваку цену провести, онда је јасно да ће међународно право и демократски принципи бити прекршени. Наш преговарачки тим деловао је самоуверено и звучао је добро, служио се модерним политичким речником и  нудио најсавременија решења.

То би морало да буде од користи Србији у бици за статус Косова. Али хоће ли помоћи? Истог дана су се десиле две ствари које су деловале као хладан туш.

Прво је "Вашингтон пост" у редакцијском уводнику Србију оптужио за непопустљивост, којој је корене пронашао у "неуспелом и отровном национализму". Амерички дневник је, на основу става Војислава Коштунице да је "Косово део Србије", закључио  да су "напори Запада да реши наслеђе балканских ратова 90-их и положај региона у оквиру либералне Европе 21. века, директно угрожени српским национализмом из 20. и руским политичким аспирацијама из 19. века". Српски премијер је оптужен да је глув за све директније поруке западних влада и сопственог јавног мњења и да наставља тврдоглаво да води кампању о суверенитету Србије над Косовом. При томе, вашингтонски лист је искористио и недавно истраживање београдског Стратеџик маркетинга, које су финансирали Американци, у коме пише да би "само" 20 одсто Срба имало "активно некомпромисан" став у случају да не буду задовољни решењем статуса Косова.

Затим је, истог дана кад је Марти Ахтисари рекао да Београд нуди све осим независности, док Приштина пристаје само на независност, Контакт група издала саопштење у коме констатује да је Приштина до сада била флексибилна, а да Београд треба да покаже више флексибилности.