Fleksibilnost do otcepljenja

Srpski državni vrh u Beču je pre dva dana na pregovorima o statusu Kosova i Metohije, pred gotovo stotinu svetskih novinara, veoma ubedljivo argumentovao stav da se pitanja nacionalnih manjina, nigde u svetu, pa ni u Srbiji, ne mogu rešavati razbijanjem postojeće, demokratski uređene države. Ako se to želi po svaku cenu provesti, onda je jasno da će međunarodno pravo i demokratski principi biti prekršeni. Naš pregovarački tim delovao je samouvereno i zvučao je dobro, služio se modernim političkim rečnikom i  nudio najsavremenija rešenja.

To bi moralo da bude od koristi Srbiji u bici za status Kosova. Ali hoće li pomoći? Istog dana su se desile dve stvari koje su delovale kao hladan tuš.

Prvo je "Vašington post" u redakcijskom uvodniku Srbiju optužio za nepopustljivost, kojoj je korene pronašao u "neuspelom i otrovnom nacionalizmu". Američki dnevnik je, na osnovu stava Vojislava Koštunice da je "Kosovo deo Srbije", zaključio  da su "napori Zapada da reši nasleđe balkanskih ratova 90-ih i položaj regiona u okviru liberalne Evrope 21. veka, direktno ugroženi srpskim nacionalizmom iz 20. i ruskim političkim aspiracijama iz 19. veka". Srpski premijer je optužen da je gluv za sve direktnije poruke zapadnih vlada i sopstvenog javnog mnjenja i da nastavlja tvrdoglavo da vodi kampanju o suverenitetu Srbije nad Kosovom. Pri tome, vašingtonski list je iskoristio i nedavno istraživanje beogradskog Stratedžik marketinga, koje su finansirali Amerikanci, u kome piše da bi "samo" 20 odsto Srba imalo "aktivno nekompromisan" stav u slučaju da ne budu zadovoljni rešenjem statusa Kosova.

Zatim je, istog dana kad je Marti Ahtisari rekao da Beograd nudi sve osim nezavisnosti, dok Priština pristaje samo na nezavisnost, Kontakt grupa izdala saopštenje u kome konstatuje da je Priština do sada bila fleksibilna, a da Beograd treba da pokaže više fleksibilnosti.