Либан – проблем света

Од нашег сталног дописника
КАИРО, 25. јула – У данашњим разговорима са израелским званичницима амерички државни секретар Кондолиза Рајс није, како се и могло очекивати, захтевала безусловни прекид ратних дејстава. Поновила је да Бушова администрација не може да подржи договор који би омогућио милитантном Хезболаху да остане на израелској граници. А либански лидери су у јучерашњем сусрету са шефом Стејт департмента одбацили предлог о примирју које би наступило тек у тренутку када би међународне снаге биле постављене на либанско-израелску границу. Све у свему, ово значи наставак крвопролића, патњи и страдања цивила на обе стране.

Стојећи поред америчког државног секретара у Јерусалиму, израелски премијер Ехуд Олмерт најавио је да нема попуштања у рату против Хезболаха. Овде постоји свест о хуманитарним патњама либанских цивила, али се Израел брани од терориста, рекао је Олмерт. Рајсова је истакла да је дошло време за "нови Блиски исток". "Не сумњам да постоје они који желе да угуше демократски и суверени Либан. Ми, наравно, желимо да хитно прекинемо насиље. Дошло је време да кажемо онима који не желе другачији Блиски исток да ћемо ми победити, а не они", упозорила је она у Јерусалиму, пошто је претходно провела пет сати у разговорима са либанским званичницима у Бејруту.

И док је став Рајсове у јеврејској држави наишао на велико одобравање, у Бејруту је произвео разочарање, јер су тамошњи лидери очекивали да ће посета америчког званичника довести до моменталног прекида ватре. У тешким биткама животе је до сада изгубило око 400 Либанаца, углавном цивила, и 40 Израелаца, од тога 17 цивила. Процењује се да у Либану има око 750.000 интерно расељених лица.  

На састанку са либанским премијером Фуадом Сениором, који данима апелује на међународну заједницу да оконча патње грађана и да се заустави систематско разарање његове земље, Рајсова је обећала да ће се учинити све да се помогне недужним цивилима. Она је, међутим, јасно ставила до знања да неће извршити притисак на Израел да одмах прекине са војним акцијама, ако то не би довело до трајног решења, које подразумева разоружавање Хезболаха и његово уклањање са југа Либана.

Државни секретар је затим у Рамали разговарала и са палестинским председником Махмудом Абасом. Одатле Рајсова путује у Рим, где у среду треба да се сретне са званичницима Европске уније и представницима умерених арапских влада. Једна од тема, како се сазнаје, биће слање међународних снага у Либан. Неке европске владе подржале су слање међународних трупа, али још није јасно какав би мандат те снаге имале, нити ко би их тачно послао. Представници НАТО-а тврде да су већ сада преоптерећени, САД одбијају да пошаљу војнике, Француска сматра да је за тако нешто прерано, а Немачка би некако и пристала, али само уколико се са тим сложе обе стране – Израел и Хезболах.

Египат, који је активно укључен у тражење решења за либанску кризу, у Риму ће изаћи са предлогом који усаглашава у контактима са Саудијском Арабијом и Јорданом. Предлог иде ка стварању нових снага УН са јачим мандатом од постојећих трупа Унифила на либанско-израелској граници, које имају углавном посматрачку мисију. План садржи  повлачење демаркационе линије која би решила проблем спорне "Шеба фарме", територије за коју Хезболах тврди да је либанска. У цео процес мора бити укључена и Сирија, објаснио је египатски министар спољних послова Ахмед Абул Гејт.

-----------------------------------------------------------

Примирје па мировњаци – или обрнуто

Израел и Хезболах се неће сложити око задатка међународних снага. У сусрету Рајсове и Набиха Берија, председника либанског парламента, који је де факто говорио у име Хезболаха, овај је рекао да прво мора да се успостави примирје. Затим може да се разговара о свему осталом. Став САД (и Израела) јесте да борбе могу престати онога тренутка када дођу међународне снаге.