Liban – problem sveta

Od našeg stalnog dopisnika
KAIRO, 25. jula – U današnjim razgovorima sa izraelskim zvaničnicima američki državni sekretar Kondoliza Rajs nije, kako se i moglo očekivati, zahtevala bezuslovni prekid ratnih dejstava. Ponovila je da Bušova administracija ne može da podrži dogovor koji bi omogućio militantnom Hezbolahu da ostane na izraelskoj granici. A libanski lideri su u jučerašnjem susretu sa šefom Stejt departmenta odbacili predlog o primirju koje bi nastupilo tek u trenutku kada bi međunarodne snage bile postavljene na libansko-izraelsku granicu. Sve u svemu, ovo znači nastavak krvoprolića, patnji i stradanja civila na obe strane.

Stojeći pored američkog državnog sekretara u Jerusalimu, izraelski premijer Ehud Olmert najavio je da nema popuštanja u ratu protiv Hezbolaha. Ovde postoji svest o humanitarnim patnjama libanskih civila, ali se Izrael brani od terorista, rekao je Olmert. Rajsova je istakla da je došlo vreme za "novi Bliski istok". "Ne sumnjam da postoje oni koji žele da uguše demokratski i suvereni Liban. Mi, naravno, želimo da hitno prekinemo nasilje. Došlo je vreme da kažemo onima koji ne žele drugačiji Bliski istok da ćemo mi pobediti, a ne oni", upozorila je ona u Jerusalimu, pošto je prethodno provela pet sati u razgovorima sa libanskim zvaničnicima u Bejrutu.

I dok je stav Rajsove u jevrejskoj državi naišao na veliko odobravanje, u Bejrutu je proizveo razočaranje, jer su tamošnji lideri očekivali da će poseta američkog zvaničnika dovesti do momentalnog prekida vatre. U teškim bitkama živote je do sada izgubilo oko 400 Libanaca, uglavnom civila, i 40 Izraelaca, od toga 17 civila. Procenjuje se da u Libanu ima oko 750.000 interno raseljenih lica.  

Na sastanku sa libanskim premijerom Fuadom Seniorom, koji danima apeluje na međunarodnu zajednicu da okonča patnje građana i da se zaustavi sistematsko razaranje njegove zemlje, Rajsova je obećala da će se učiniti sve da se pomogne nedužnim civilima. Ona je, međutim, jasno stavila do znanja da neće izvršiti pritisak na Izrael da odmah prekine sa vojnim akcijama, ako to ne bi dovelo do trajnog rešenja, koje podrazumeva razoružavanje Hezbolaha i njegovo uklanjanje sa juga Libana.

Državni sekretar je zatim u Ramali razgovarala i sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom. Odatle Rajsova putuje u Rim, gde u sredu treba da se sretne sa zvaničnicima Evropske unije i predstavnicima umerenih arapskih vlada. Jedna od tema, kako se saznaje, biće slanje međunarodnih snaga u Liban. Neke evropske vlade podržale su slanje međunarodnih trupa, ali još nije jasno kakav bi mandat te snage imale, niti ko bi ih tačno poslao. Predstavnici NATO-a tvrde da su već sada preopterećeni, SAD odbijaju da pošalju vojnike, Francuska smatra da je za tako nešto prerano, a Nemačka bi nekako i pristala, ali samo ukoliko se sa tim slože obe strane – Izrael i Hezbolah.

Egipat, koji je aktivno uključen u traženje rešenja za libansku krizu, u Rimu će izaći sa predlogom koji usaglašava u kontaktima sa Saudijskom Arabijom i Jordanom. Predlog ide ka stvaranju novih snaga UN sa jačim mandatom od postojećih trupa Unifila na libansko-izraelskoj granici, koje imaju uglavnom posmatračku misiju. Plan sadrži  povlačenje demarkacione linije koja bi rešila problem sporne "Šeba farme", teritorije za koju Hezbolah tvrdi da je libanska. U ceo proces mora biti uključena i Sirija, objasnio je egipatski ministar spoljnih poslova Ahmed Abul Gejt.

-----------------------------------------------------------

Primirje pa mirovnjaci – ili obrnuto

Izrael i Hezbolah se neće složiti oko zadatka međunarodnih snaga. U susretu Rajsove i Nabiha Berija, predsednika libanskog parlamenta, koji je de fakto govorio u ime Hezbolaha, ovaj je rekao da prvo mora da se uspostavi primirje. Zatim može da se razgovara o svemu ostalom. Stav SAD (i Izraela) jeste da borbe mogu prestati onoga trenutka kada dođu međunarodne snage.