Тексашанин у Студеници

Студеница – Спремивши ствари за полазак у манастир, Роберт Никола Тејлор (80) рекао је у Чачку средњем сину и снахи:

– Желим да будем ближе Богу и мојој Нини, да се сваког дана молим за покој њене душе.
Ветеринар из Тексаса обрео се у Студеници пошто је недавно остао без своје животне сапутнице, с којом је проживео необичан век. Непролазна љубав према Катарини Вранић (1934–2009) довела га је, као невидљива рука, у лавру испод Чемерна и мајку свих српских манастира где се, са скоро монашким навикама, моли Вишњем и ради свој део посла.

Како је Американац постао житељ светосавског храма?

– Он је и раније са супругом долазио у Студеницу, на службе и молитве, с њима и један од синова, Марк и његови укућани. Упознали смо те људе, одане Србији и православљу, и као старешина храма прихватио сам Тејлорову молбу да нам се придружи – каже за „Политику” игуман Студенице, архимандрит Тихон Ракићевић (38), иначе Чачанин.

Тејлор је као ветеринар, са службом у америчкој војсци, 1956. године постављен за контролора квалитета меса које је фабрика „Јухор” из Светозарева испоручивала трупама САД на Старом континенту. У Београду је упознао Катарину, одмах га је освојила. Рођена је у Горњем Милановцу док је везу са Чачком наследила по оцу, официру Краљевске војске и логорашу из Оснабрика и са Голог отока.

Венчали су се тог новембра у америчкој амбасади у Београду, сведок им је био аташе из посланства. Зар нису могли да нађу кума и старог свата?

– Нисмо – каже Тејлор. Нина због очеве судбине и чињенице да се удаје за Американца, а ја сам тада у Југославији на раду имао само једног земљака, који је био у неком бродоградилишту у Ријеци.

Брачни пар је следеће четири деценије провео у САД, где је Катарина гајила синове и радила као предавач у гимназији, а муж пословао у својој струци. Живели су у Луизијани а најдуже у Тексасу, у граду Мекален на Рио Гранде. Ту је Роберт 1992. године решио да из протестантизма пређе у православље.

Најпре је крштен у Мекалену, у Америчкој православној цркви која потиче од Руске заграничне, затим се обредно венчао са Катарином у истом храму. Свештеник му је на крштењу наденуо српско име Никола, по слави женине фамилије.

Данима је гледао како супруга пати због рђавих вести из несрећне постојбине, па јој рекао. „Ти си овде живела 40 година и хоћу да ти вратим бар четири. Идемо у Србију”.

Продао је сав иметак у Мекалену и поделио деци, те 18. марта 1997. са супругом дошао у Београд. Живели су у Режевићима у Црној Гори, затим у Новом Саду, после тога у Чачку, поново у Црној Гори, још једном у Чачку... Имају три сина: средњи Марк (49) са супругом, Београђанком Миленом, и четворо деце данас живи у Чачку, најстарији Хери (50) је становник Батон Ружа (Луизијана) и има двоје, док најмлађи Мичел (44) ради у Орланду (Флорида) и има четворо малишана.

Никола је неколико пута са калуђерима из Чачка путовао на Космет, носећи помоћ српским збеговима, и са Катарином редовно ишао на богослужење, у најближу цркву или манастире у Овчарско-кабларској клисури. Жена је сахрањена 5. децембра прошле године на чачанском гробљу, и то је био земаљски крај једне изузетне љубавне приче.

Неколико дана касније, у изнајмљеном стану Тејлорових у чачанској улици Светозара Марковића, Никола, Марк и Мичел који је допутовао на испраћај мајке, седели су дуго у ноћ, и отац је тада наговестио синовима да ће отићи у манастир. Док је листао албуме из младости, Катарина се са фотографија показивала као маркантна, неспорно лепа жена.

– О, Нина је у животу била још много лепша него на слици – причао нам је Тејлор.
Слушајући оца, Марк је рекао:
– Никола је у души Србин.

Гвозден Оташевић
-----------------------------------------------------------
Дођи у мој офис
По распореду манастирских послушања, Роберт Никола Тејлор добио је радно задужење у Студеници и већ се сродио с братијом, али у навикама још носи језик своје младости.
– Дођи у мој офис – рекао је једном монаху, ономад.