Победа над злом, грехом и смрћу

Предрага браћо и сестре,

Драги сви пријатељи у Исусу Христу!

Као што сваку ноћ побеђује дан, тако и сваку смрт и умирање побеђује живот.

Зато се и ове године, године 2010, упркос томе што се свуда сусрећемо с економском кризом или нас плаше велике елементарне несреће и друге непогоде, ипак радосно отварамо слављу највеће светковине: светковине Исусове победе над злом, грехом и смрћу.

Ове године уз радост самог славља осећамо још један посебан дар: свеукупно хришћанство Истока и Запада заједно прославља Извор новог стварања човека и космоса, што сам Ускрс заправо и значи. Као да нас само небо позива да верници са свих географских и историјских подручја, који исповедају наду у преображавајућу снагу Исуса Христа, теже за новим јединством.

Ове године желим да подвучем посебну димензију Исусове ускрсне тајне. Исус из Назарета није, наиме, само божји син, него је и човечји син, син наше Земље. Као такав, као човек, био је позван да у име свих људи и у име свих векова, у име људи са свих географских и културних подручја, изврши вољу свог небеског Оца, који жели „да се сви људи и спасу и дођу до спознања Истине!” Исус је, дакле, позван на изванредан чин слободе и жртве, на чин љубави и ослобођења човечанства. Био је позван да човечанство ослободи греха и уведе га у нови живот јединства с Богом, у нови живот савршене љубави међу свим људима.

Будући да је тај позив свесно и слободно прихватио, те га драговољно и великом постојаношћу испунио, примио је дар новог и вечног свештенства. С једне стране, Исус се није бојао да у свом животу и деловању обједини потпуну и савршену послушност небеском Оцу, с друге пак стране – потпуну и савршену љубав према сваком још тако јадном човеку, који се удаљио од Бога. Посланица Јеврејима каже: „Он је у дане свога земаљског живота са силним вапајима приказивао молитве и прошње Ономе, који је могао да га спасе од смрти. И би услишен због своје преданости.” (Јев 5,7)

Порушени мост савеза између Бога и човека он је саградио великом жртвом свог живота. Поради потпуне љубави и према Оцу, који је бесконачно савршен, и потпуне љубави према грешном човеку, који је у себи порушио достојанство божјег сина, његова смрт је заправо рођење непобедиве љубави. Његов одлазак у подземље заправо је узнесење у небеске висине…

Тајна Ускрса и данас, дакле, наставља свој велики пут ослобађања човека и човечанства. То се догађа по црквеним заједницама, у којима свештеници Исусовом снагом славе велике тајне, то јесте свете сакраменте, и тиме појединце приближавају престољу милости, то јест ускрслом Господу.

Зато се ове године на посебан начин молимо за све свештенике и тражимо за њих праву улогу и место у Цркви и друштву…

Ако у нама буде Исусова преданост, бићемо сигурно и ми услишени. То свима искрено желим. Пун наде и радости честитам зато свим хришћанима Истока и Запада: Срећан Ускрс. Христ је ускрснуо, Христ је победио! Христос васкресе – Ваистину васкресе!

Сви ми радосно приступајмо великом престољу сваке милости и једним гласом и једним устима певајмо: Алелуја! И бићемо услишени.

Победићемо у љубави и правди.

У тој вери и нади благосиљам вас у име Оца и сина и Духа Светога.

Станислав Хочевар

београдски надбискуп и метрополит

(изводи из посланице)