Pobeda nad zlom, grehom i smrću

Predraga braćo i sestre,

Dragi svi prijatelji u Isusu Hristu!

Kao što svaku noć pobeđuje dan, tako i svaku smrt i umiranje pobeđuje život.

Zato se i ove godine, godine 2010, uprkos tome što se svuda susrećemo s ekonomskom krizom ili nas plaše velike elementarne nesreće i druge nepogode, ipak radosno otvaramo slavlju najveće svetkovine: svetkovine Isusove pobede nad zlom, grehom i smrću.

Ove godine uz radost samog slavlja osećamo još jedan poseban dar: sveukupno hrišćanstvo Istoka i Zapada zajedno proslavlja Izvor novog stvaranja čoveka i kosmosa, što sam Uskrs zapravo i znači. Kao da nas samo nebo poziva da vernici sa svih geografskih i istorijskih područja, koji ispovedaju nadu u preobražavajuću snagu Isusa Hrista, teže za novim jedinstvom.

Ove godine želim da podvučem posebnu dimenziju Isusove uskrsne tajne. Isus iz Nazareta nije, naime, samo božji sin, nego je i čovečji sin, sin naše Zemlje. Kao takav, kao čovek, bio je pozvan da u ime svih ljudi i u ime svih vekova, u ime ljudi sa svih geografskih i kulturnih područja, izvrši volju svog nebeskog Oca, koji želi „da se svi ljudi i spasu i dođu do spoznanja Istine!” Isus je, dakle, pozvan na izvanredan čin slobode i žrtve, na čin ljubavi i oslobođenja čovečanstva. Bio je pozvan da čovečanstvo oslobodi greha i uvede ga u novi život jedinstva s Bogom, u novi život savršene ljubavi među svim ljudima.

Budući da je taj poziv svesno i slobodno prihvatio, te ga dragovoljno i velikom postojanošću ispunio, primio je dar novog i večnog sveštenstva. S jedne strane, Isus se nije bojao da u svom životu i delovanju objedini potpunu i savršenu poslušnost nebeskom Ocu, s druge pak strane – potpunu i savršenu ljubav prema svakom još tako jadnom čoveku, koji se udaljio od Boga. Poslanica Jevrejima kaže: „On je u dane svoga zemaljskog života sa silnim vapajima prikazivao molitve i prošnje Onome, koji je mogao da ga spase od smrti. I bi uslišen zbog svoje predanosti.” (Jev 5,7)

Porušeni most saveza između Boga i čoveka on je sagradio velikom žrtvom svog života. Poradi potpune ljubavi i prema Ocu, koji je beskonačno savršen, i potpune ljubavi prema grešnom čoveku, koji je u sebi porušio dostojanstvo božjeg sina, njegova smrt je zapravo rođenje nepobedive ljubavi. Njegov odlazak u podzemlje zapravo je uznesenje u nebeske visine…

Tajna Uskrsa i danas, dakle, nastavlja svoj veliki put oslobađanja čoveka i čovečanstva. To se događa po crkvenim zajednicama, u kojima sveštenici Isusovom snagom slave velike tajne, to jeste svete sakramente, i time pojedince približavaju prestolju milosti, to jest uskrslom Gospodu.

Zato se ove godine na poseban način molimo za sve sveštenike i tražimo za njih pravu ulogu i mesto u Crkvi i društvu…

Ako u nama bude Isusova predanost, bićemo sigurno i mi uslišeni. To svima iskreno želim. Pun nade i radosti čestitam zato svim hrišćanima Istoka i Zapada: Srećan Uskrs. Hrist je uskrsnuo, Hrist je pobedio! Hristos vaskrese – Vaistinu vaskrese!

Svi mi radosno pristupajmo velikom prestolju svake milosti i jednim glasom i jednim ustima pevajmo: Aleluja! I bićemo uslišeni.

Pobedićemo u ljubavi i pravdi.

U toj veri i nadi blagosiljam vas u ime Oca i sina i Duha Svetoga.

Stanislav Hočevar

beogradski nadbiskup i metropolit

(izvodi iz poslanice)