Одложено гашење станица

Председник Републике Борис Тадић није потписао, прошле седмице усвојене, промене и допуне Закона о радио-дифузији и вратио је текст скупштини на поновно изјашњавање. Као главни разлог за ускраћивање потписа наводи се бојазан да би новоуведене измене могле озбиљно да наруше независност рада Републичке радиодифузне агенције, као и принцип равноправности учесника у поступку поделе фреквенција.

Оваквим потезом председник државе је изашао у сусрет струковним новинарским удружењима, синдикатима који су тражили да се указ о проглашењу закона не потпише. Осим ових организација, и Министарство културе се успротивило начину на који се поменути закон мења.

Овај тајм-аут обезбеђује "предах" и за РРА, која бар до краја лета (док се Скупштина поново не састане) неће морати да се бави незахвалним послом гашења РТВ станица без

Допуне закона предвиђају да убудуће сагласност на финансијски план РРА даје влада (а не Скупштина као до сада). Тиме је, сматрају многи, више него упадљиво јачање утицаја извршне власти на рад Агенције која је замишљена као самостално регулаторно тело. Емитери који остану трајно или привремено без дозволе, према новинама у закону, морали би да прекину програм чим добију одлуку РРА или ће бити принудно искључени. Променама је предвиђено и да нови емитери, уместо у року од 60, програм морају да почну да емитују најкасније за 90 дана од добијања дозволе. Новина је и што би РРА убудуће издавала дозволе и за кабловско, односно сателитско емитовање програма без јавног конкурса, а на захтев емитера. Радио-станице убудуће би плаћале пет одсто (сада је 20 одсто) накнаде за емитовање програма у односу на цене коју плаћају ТВ емитери. Наравно, нису то једине промене, али су изазвале највеће полемике.

Нема рецепта за гашење

Да у постојећем закону нешто недостаје показало се када је био завршен овогодишњи конкурс за расподелу фреквенција. Да би се обезбедила места за добитнике лиценци из етра ваљало је уклонити емитере који су радили без дозвола. Наравно, питање је како то учинити, јер Закон о радио-дифузији не предвиђа прецизан механизам за уклањање "бесправно усељених" емитера. Немајући одговор на то питање и РРА је упадљиво одлагала да објави листу добитника београдских дозвола. Пре истека рока, др Ненад Цекић, председник Савета РРА, објаснио је да им је жеља да кад одлуку објаве иста може и да се спроведе.

– Морамо да нађемо механизам да онима који дозволе добију и гарантујемо да неће бити ометани и омогућимо им да емитују програм на фреквенцији за коју су одобрење добили а не на било којој другој. За станице које добију дозволу мора се ослободити место у етру. У Београду је тотални хаос, рецимо, све фреквенције за радио су попуњене. Уколико почнемо да доносимо одлуке које се не спроводе, цела прича о увођењу реда пада у воду.

Што се тиче станица којима су на конкурсу измакле београдске дозволе, имају времена да сачекају исход својих евентуалних приговора Савету РРА. Међутим, нису сви у таквој позицији. Докле ће остати у етру РТВ Политика, ТВ 5 из Ниша, телевизије Панонија, Мост, Станком, дакле станице које нису прошле на конкурсу за националне емитере. Тај конкурс је, по недавном објашњењу Слободана Ђорића, члана Савета, "закључен 22. маја када су одбијени приговори емитера који на конкурсу нису прошли".

За неке станице додатна шанса

– То значи да неке станице које нису прошле на овом конкурсу раде дивље, али не све. Рецимо РТВ Политика, Станком и Дечја телевизија већ су морали да се угасе. Они нису учествовали на конкурсу за београдски регион, али, како је и тај конкурс завршен – не би више смели да емитују програм у Београду. Неки други емитери, као Панонија рецимо, имају могућност да учествују на следећим регионалним конкурсима и они не морају да се гасе – тврди Ђорић и објашњава.

– ТВ 5 из Ниша има право да емитује програм све док се не распише конкурс за тај регион. Али чак и ако ту изгубе, могу да емитују програм на смањеном подручју покривања и конкуришу за локалну дозволу. ТВ Панонија и Мост такође могу да учествују на будућем регионалном конкурсу у Војводини, а потом и на конкурсу за локално покривање у Новом Саду. Ако ове станице сада програм емитују у Београду онда су и они пирати.

Када је брзопотезно закон промењен у скупштини, била је мање-више јавна тајна да се само чека његово објављивање у "Службеном гласнику", па да започне поступак чишћења етра. Најновији обрт одложио је тај план бар на неко време.

-----------------------------------------------------------

РРА без коментара

За разлику од новинарских удружења која су поздравила Тадићев потез да не потпише указ о проглашењу измењеног Закона о радио-дифузији, из Републичке радиодифузне агенције јуче је изостала било каква реакција. Чланови савета РРА били су током целог дана недоступни, а једино обавештење које се тим поводом могло добити из Агенције сводило се на поруку да се "чланови Савета неће оглашавати и да немају коментар".

М. Петрић

-----------------------------------------------------------

Од подршке до оспоравања

Министар културе и медија Драган Којадиновић оценио је јуче да "ниједна страна не треба да ликује" због тога што председник Републике Борис Тадић није прихватио измене и допуне Закона о радио-дифузији које су недавно усвојене у Скупштини.

Којадиновић је објаснио да треба "смирити страсти" и наћи најбоље решење за овај закон, као и да је предлог Министарства за измене и допуне Закона о радио-дифузији сада на јавној расправи у струковним удружењима и да ће почетком септембра бити спреман за скупштинску процедуру.

Предлог Министарства који није био пред посланицима садржи око 50 измена и допуна, које, према Којадиновићевим речима, регулишу коме одговара Савет РРА, јасније дефинише обавезе права и одговорност, а генерално има много више слуха за реалне потребе радио-дифузије у Србији.

"Сматрамо да је, с обзиром на садржај усвојених измена и допуна, као и начин на који су усвојене у Скупштини по хитном поступку и без јавне расправе, одлука председника Тадића исправна", наведено је у саопштењу Независног удружења новинара Србије. "НУНС се нада да ће одлука председника Србије бити јасан знак посланицима да пажљивије размотре предложене измене и допуне, да сагледају и друга понуђена решења и мишљења и према њима се одреде у складу са својом посланичком дужношћу, а не партијским или другим интересима", наведено је у саопштењу.

Удружење новинара Србије је јуче саопштило да очекује да ће скупштина Тадићеву одлуку искористити за измену закона оспореног у стручној јавности, јер Републичкој радиодифузној агенцији даје непримерена овлашћења за принудно извршење сопствених одлука.

Асоцијација професионалних емитера Србије, међутим, саопштила је јуче да је изненађена одбијањем и образложењем председника Србије Бориса Тадића да верификује измене и допуне Закона о радио-дифузији.

Ова асоцијација је у отвореном писму Тадићу упозорила да ће накнаде за радио-емитере, које су до сада биле огромне, угасити радио-станице у Србији које послују на економским принципима, што је овим изменама било уређено. "Хаос који већ годинама влада у нашем етру пролонгира се најмање за месец дана до поновног заседања републичког парламента, а можда и дуже", наглашава се у саопштењу.

У писму Тадићу АПРЕС указује да је погрешно тумачење да сагласност на финансијски план Републичкој радиодифузној агенцији даје Влада Србије, већ се рад РРА финансира од накнаде коју емитери плаћају за право на емитовање, а вишак средстава се враћа у буџет Србије.

Асоцијација указује да је погрешно образложење да је овим изменама нарушен принцип равноправности учесника у поступку доделе фреквенција, јер су сви емитери учествовали у јавним расправама, а о свим изменама је упознато Министарство за културу.

Удружење радио-телевизијских новинара Србије изразило је, такође, јуче чуђење због објашњења зашто је председник Србије Борис Тадић одбио да потпише измене и допуне Закона о радио-дифузији.

Председник Удружења је истакао да је овим изменама и допунама предложено да се смањи накнада за радио-емитере, што је изричит захтев емитера разматран пре расписивања конкурса за доделу фреквенција на националном нивоу.

Овај предлог су емитери раније доставили Републичкој агенцији за телекомуникације и Републичкој радиодифузној агенцији, као и надлежном Министарству културе, с образложењем да је цена за један секунд рекламе петнаест пута нижа од цене на најмање гледаној телевизији.