Балада о несхваћеним херојима

Памти београдски „кратки метар” и боље и бурније дане, квалитетнији програм, смелији избор филмова – контроверзних, провокативних, за дуже памћење. Овогодишње фестивалско издање, равно и бледо, протекло је без превеликих узбуђења, уз наговештај опасности да би се Београдски фестивал документарног и краткометражног филма, ускоро могао претворити само у још једну „филмску манифестацију у низу”. То никако не би ваљало, јер је „кратки метар” традиционално и једино стециште и „сигурна кућа” за читаву једну популацију домаћих филмских стваралаца, који свој рад и умеће најчешће немају где друго да покажу и докажу.

Стваралачки доказ вредан хвале пружио је на 57. фестивалу апсолвент филмске режије на Академији уметности – Владимир Петровић, са 60-минутним документарцем „У реду, победио сам”, о урбаној легенди, музичару, глумцу и писцу Душану Прелевићу Прелету (1948-2007), за којег је рокенрол почео с годином рођења а не са појавом „Битлса”, који никада није штедео живот баш као што ни живот није штедео њега. Петровићев филм је виспрено срочен филмски портрет, грађен из директног, отворено исповедног сусрета са филмским јунаком у данима пред његову смрт, из сведочанстава његових животних „сабораца” (међу њима су и они који такође више нису живи – Богдан Тирнанић и Момо Капор) и мајке, и мудро одабраних архивских материјала који сведоче о времену и простору у којем је живео овај ненадмашни „дипломац улице”. Уз добре и динамичне монтажне резове (Урош Тимотијевић), промишљени ритам и темпо, Петровић ствара и универзални филм високо емотивног набоја, о јунаку који је био и вољен и несхваћен, изолован а вазда окружен људима...

Још један документаристички портрет издвојио се на овогодишњем фестивалу. И овај је потписан студентским пером. Реч је о 22-минутном документарцу „Едмунд у Кнежевцу” Луке Попадића, студента треће године београдског ФДУ. За свог филмског јунака Попадић бира необичног антиглобалистичког хероја, швајцарског адвоката Едмунда Шенебергера који је свакодневно имао посла са швајцарским судом где „дува ветар слободе, демократије и правне државе”, борећи се за слободу мишљења и људска права. Због тог и таквог ветра „избегао” је у Србију, а Попадић га прати по Кнежевцу у његовим свакодневним активностима – док зауздава коња, пече паприке, утерује овце у тор, уводи водовод по селу, наплаћује дажбине или се „споречкава” са сељацима. Херој уличних демонстрација и судских спорова, начинио је радикални рез у свом животу, пронашавши у страној земљи слободу о којој је сањао.

О кратком играном делу „Без трага”, дипломском раду Маше Нешковић (ФДУ), било је већ речи на овим страницама, као о филму директном у изразу, фокусираном на атмосферу војничке неизвесности и мистерије, у причи о четворици младих војника-стражара који виде нешто што не треба да виде, због чега двојица од њих нестају без трага. И жири фестивала препознао је вредности овог филма и наградио га за „промишљену драматургију с којом редитељка нуди неколико могућих решења тајне од којих нас свако доводи у стање нелагодности, страха и беспомоћности”.

 Међу овогодишњим лауреатима је и анимирани филм „Космонаут луталица” Марије Милановић Лазаревски, изузетно привлачне псеудо-документарне нарације о животном успону и паду првог живог бића у космосу – пса Лајке, јединог члана посаде у руском „Спутњику 2”. Богато колоритни филм ове ауторке, пријемчив је оку и малих и великих гледалаца, прича је и занимљива и духовита, а анимација зналачки и стручно урађена. Све што је требало да се каже стало је у свега седам и по минута. 

И селекција експерименталног филма, тако ретке филмске врсте, није остала без свог лауреата. Једногласном одлуком жирија, у овој категоерији, победио је седмоминутни „Апетит” Ирене Ристић, ауторке која се у последњих неколико година посветила емпиријским истраживањима у области креативности и ауторским пројектима интердисциплинарног карактера. Њен „Апетит” је мулти-скрин видео експеримент, подељеног простора и распарчаних односа, са којима ауторка приказује постојање две стране исте приче о пару који током доручка чује врисак из комшилука...