Дабар се враћа кући

ЗАСАВИЦА – Биолози који прате радиометријске сигнале са чипова "закачених" на засавичке даброве верују да је једна породица ове, са Балкана нестале, врсте стигла до реке Јадар. Ако се то потврди, неће бити никакве сумње да се остварује сањани циљ међународног пројекта враћања дабра у на Балкан. Циљ је већ у доброј мери остварен откривањем "љубави на први поглед" између дабра и баре, једне од најлепших на континенту, али даброво откривање Јадра, ако се покаже тачним, јесте стратешки резултат подухвата.

Стручни сарадник у Специјалном резервату природе "Засавица" Михаило Станковић каже да се, како изгледа, циљ остварује брже него што се очекивало. Рачунали су, каже, да ће потрајати и само прихватање Засавице, а само се прижељкивало да дабар почне да открива и свет изван Засавице.

– Ево, прошле године смо са одушевљењем сликали брану коју је једна породица саградила на месту где се у Засавицу улива поток Батар, на потесу Црквине код села Раденковић. Брана је дуга 30 метара, а висока 180 центиметара, од чега је 80 центиметара изнад воде. Да би стекла језерце за себе, породица је утрошила 20 кубних метара дрвета – каже Станковић. – У међувремену, овде је саграђена још једна брана, у каскадном положају у односу на претходну, па се може очекивати мали систем језера на овом месту.

Код села Раденковић примећене су и две нове хумке, које је саградила вероватно иста породица, јер се често догађа да једна породица има више "станова". Једна породица, иначе, не трпи другу породицу у близини. Између породица мора да буде прилична раздаљина, јер "имање" једне треба да се протеже дужином од три километра! Како Засавица има дужину већу од 33 километра, она може да скући и потомке ових породица.

Станковић каже да није само насељена близина Ранековића. Једна породица, каже, спустила се до потока Модран код Мачванске Митровице, а друга је за своју територију одабрала мачванску обалу Саве тачно преко пута од сремског села Мартинци, а трећа се населила на савску обалу код потеса Саџак, низводно од Мачванске Митровице. Даброви су, каже Станковић, равномерно поделили цео водоток Засавице од 33 километра.

– Сигнал добијен са подручја Јадра указује да су неке породице кренуле у истраживање и насељавање нових територија. Очигледно је да се дабру допао стари завичај његове врсте, из кога није ни отишао својом вољом, већ због неконтролисаног излова за исхрану и индустрију – додаје Станковић.

На Засавици се сада уз мало стрпљења може видети призор који се није виђао најмање стотину година. Дабар мужјак плива теглећи неко дрво које ће његова женка да угради у склониште или брану у близини склоништа. Код ове врсте, као и код већине у животињском свету, женско је мајстор, а мушко је послушни носач материјала.

Тако се у бари Засавица, специјалном резервату природе, догодило жељено и планирано чудо: даброви који су претпрошле године насељени у ову мртвају чисте воде препознали су овде своју будућу постојбину. У то нема више никакве сумње, јер их је најмање за десет јединки више него што је досељено из Немачке. Рађање је најбољи доказ квалитета животног простора.