Правим новцем до виртуелног добра

Чини се да је време када су социјалне мреже служиле само за дописивање, проналажење заборављених пријатеља и упознавање нових иза нас. На својеврсном глобалном феномену званом „Фејсбук” можете се оглашавати, делити занимљиве садржаје и користити море осталих апликација . Ту су и незаобилазне онлајн игре. Иако на први поглед делују као забавне минијатуре за убијање досаде, њихови творци на основу укуса и навика потенцијалних играча сваког месеца зарађују стотине милионе долара.

На идеју да се преко „Фејсбука” може и те како зарадити дошао је Кристијан Сегерстрал, суоснивач компаније „Плејфиш”, пре неколико година. Наиме, „Плејфиш” и сличне компаније за „Фејсбук” креирају бесплатне онлајн игре у којима уживају милиони људи. Играчка публика је махом млађа, али има и оних који су ушли у пету, шесту па и седму деценију живота. Ако се питате где је ту зарада (ако су игре бесплатне), одговор је веома једноставан: већина људи уз помоћ новца жели да у што краћем року оствари што бољи резултат у игри. Играчи углавном немају времена (или стрпљења) да би, на пример, њихова виртуелна башта добила нови систем за наводњавање или њихов кућни љубимац нову огрлицу. У том случају они посежу за виртуелним добрима (предмети, способности, грађевине или нешто „десето”) која се (преко кредитне картице и електронских система наплате) плаћају реалним новцем.

На дневном нивоу компанија „Плејфиш” прода око 90 милиона виртуелних предмета за укупно 12 игара чији је аутор. Ако сваки предмет у просеку кошта само један долар (ова сума је понекад знатно виша), сваком ће бити јасно да су овде у оптицају астрономске суме.

Пример Сегерстралове компаније само је врх леденог брега. За „Фејсбук” и друге социјалне мреже раде на десетине компанија и на хиљаде појединаца. Да би успели у оштрој конкуренцији, креатори игара морају бити проницљиви и предвидети на шта потенцијални играчи падају. Стиче се утисак да је то у виртуелном свету много лакше него у стварном. Дизајнери практично на длану добијају бројне податке о играчима: пол, локација, годиште, брачно стање, док на основу њихових куповина добијају и увид шта им се допада.

Успех „Плејфиша”, наравно, није прошао незапажено. Гигант играчке индустрије „Електроник артс” купио је ову компанију крајем прошле године за 275 милиона долара. И поред куповине, „Плејфиш” је задржао своје име и аутентичан стил. Економисти процењују да у целој причи око игара на социјалним мрежама зарада није једини интерес, већ да постоје и бројни позитивни аспекти. Неки од њих су отварање нових радних места и запошљавање младих, креативних људи који ће стварати за компаније попут „Плејфиша” или бити ангажовани као самостални аутори.

А. Чолаковић