Дипломатски контраудар

Свега неколико дана после састанка српских и албанских преговарача у Бечу и дипломатске офанзиве Београда која је претходила бечком састанку на највишем нивоу, са америчког континента почињу да стижу поруке које би се могле окарактерисати као дипломатски контраудар, који је почео захтевима за већу српску флексибилност у саопштењу Контакт групе, а подржан је бројним чланцима у америчким новинама.

Пошто је главни посредник у преговорима о Косову и Метохији Марти Ахтисари после "историјског састанка" у Бечу јасно закључио да је "Београд вољан да да све сем независности, а да Приштина не жели ништа осим независности", Београду је упућен низ порука у којима су "извори блиски Стејт департменту" подвлачили српску бескомпромисност, повезујући је са "отровним национализмом" из времена Слободана Милошевића.

Писмо о намерама

Иако амерички високи функционери у последње време упадљиво наглашавају да о статусу не желе да се изјашњавају, у редакцијском коментару "Вашингтон поста", који је објављен на дан преговора и који би се, имајући у виду утицај тог листа, могао тумачити и као писмо о намерама, закључује се да је седам година после Нато интервенције на Србију "постигнут чврст консензус о томе да би Косову требало дати независност пре истека ове године, можда под туторством међународне заједнице".

Међутим, када је реч о саставу трупа које би требало да буду присутне на Косову, ствари нису сасвим јасне. Приликом недавне посете Вашингтону, представници немачке државне делегације били су немало изненађени када су открили да Американци уопште немају намеру да после установљавања статуса Косова задрже своје војнике на тој територији. "Лос анђелес тајмс" је управо на дан преговора објавио да западне силе, као и УН, форсирају постизање решења до краја године, како би ослободили део од 17.000 војника које би ангажовали на другим ратним подручјима. Сазнаје се да би та цифра била знатно сведена: на непуних 12.000 војника.

Аналитичари сматрају да је давање независности Косову и притисак на Београд да да свој пристанак управо начин да се америчке трупе повуку са Косова, а да не доведу у питање резултате Нато интервенције из 1999. године.

Канадски "Глоб енд мејл" у овонедељном редакцијском коментару јасно закључује да западни лидери сада снажно инсистирају на томе да нису држали страну албанским побуњеницима у етничком конфликту између косовских Албанаца и Срба, него да су само покушали да зауставе етничко чишћење које је спроводио ауторитарни режим Слободана Милошевића. "Седам година касније, већина западних влада доказује да је независност Косова готова ствар. Србија би, слажу се они, требало да се окрене животу и пусти Косово његовим путем", пише канадски дневник и закључује: "Они можда нису бомбардовали Србију да би подржали отцепљење Косова, али је то био резултат њихове интервенције".

Иако је српска страна у дипломатској офанзиви коју је током овог месеца имала у Вашингтону и европским државама износила аргументе против независности Косова, праву основу за "алфу и омегу" захтева Приштине објаснио је опозициони приштински лидер Хашим Тачи, који је на дан преговора рекао да је српско присуство на Косову увек било праћено насиљем и да је "жртвовање албанског народа аргумент за независност".

Тешко до пресуде

"Други аргумент је геноцид који је Србија спровела на Косову", рекао је бивши вођа Ослободилачке војске Косова, против кога у Србији постоји правоснажна пресуда због тероризма, али и међународна потерница.

Ипак, у Трибуналу за ратне злочине у Хагу, прикупљање доказа за геноцид на Космету тешко иде, иако суђење у реду чекају српски председници, премијери, начелници Генералштаба и потчињени генерали. Познаваоци процеса тврде да ће пресуду за геноцид бити тешко донети, чак и уз растегљиво правно тумачење, које је примењено у образложењу пресуде Суда за ратне злочине у Хагу против генерала Радослава Крстића, а које се базира на становишту да је за квалификацију геноцида довољна смрт само једног човека, уколико се установи да је убијен у намери да нестане као припадник једне нације.

У анализи политичких прилика у Београду, која се редовно сачињава за Стејт департмент, процењено је да је сада прави тренутак да се сруши отпор српске власти према решавању питања Косова.

Први у низу корака јесте саопштење Контакт групе која је од српске стране захтевала већу флексибилност, а дан после преговора у Београд је стигао амерички изасланик за питање Косова Френк Визнер који је пренео исту поруку. Такође је занимљиво да је "Вашингтон пост" оценио да је председник Србије Борис Тадић заузео умеренију линију, насупрот Коштуници који је "глув на све директније поруке".

У ауторском тексту у "Вол стрит џурналу" функционер Међународне кризне групе Мортон Абрамовиц препоручио је да Србији треба предочити ствари, тако да бира између прошлости и будућности, а уколико Коштуница одбије понуду, ствар треба пребацити у Савет безбедности.

Уздајући се у такав став америчке администрације, косовски председник Фатмир Сејдију је на самим разговорима на највишем нивоу, како тврди учесник тих преговора Санда Рашковић-Ивић, изнео отворењу претњу насиљем: "Он је рекао да неизвесност у вези са статусом (Косова) угрожава мир и стабилност у целом региону".

Колико су косовски Албанци полагали на преговоре и тражење компромисног решења види се и по анализама преговора у приштинској штампи, чија би се суштина можда најбоље могла описати реченицом аналитичара Миљазима Краснићија: "Циљ инсистирања међународне заједнице на преговорима био је да саслушају позиције обе стране и да на крају имају више разлога да наметну решење, уз образложење да није било могуће доћи до споразума".