Јапански као обавезан школски предмет

На белој табли исписано је неколико идеограма – знакова компликованог јапанског писма званог „канђи”. У клупама су вредни ђаци и „сонијеви” касетофони, а на зидовима – слика „шинкансена” – ултрабрзог воза, фигурице од папира у боји – „оригами”, и велика мапа Земље излазећег сунца...

Ово је делић атмосфере из кабинета за јапански језик Филолошке гимназије у Београду – једине средње школе у окружењу у којој се он може учити као главни, обавезан предмет. Сваке године у гимназију у Каменичкој улици, у којој се пријемни испит одвија неколико недеља раније него у осталим школама, упише се 12 „јапанаца”. Заљубљеници у ову земљу четири године интензивно изучавају језик, историју и културу Јапана – имају по пет часова јапанског недељно.

Како објашњава професорка јапанског Ивона Васић, необичан начин писања је оно што их све највише интересује у првом моменту. За четири године, ђаци савладају основе писања – хирагану и катакану, што су два слоговна писма, и око 500 идеограма.

– Кад заврше средњу школу могу сасвим лепо да разговарају са Јапанцима и да се снађу у овој далекој земљи. Пошто је то тежак језик, и ђаци немају пуно прилике да се на њега навикну кроз филмове и музику, јапански захтева мало више напора и учења – каже Васићева.

Од 1. фебруара, о јапанској култури и језику из прве руке уче и од Мијуки Араи, волонтерке Јапанске агенције за међународну сарадњу. Филолошка гимназија, иначе, има велику помоћ од Јапанске фондације, организације која се бави промоцијом јапанске културе и наставе јапанског језика у иностранству, али и јапанске амбасаде. Јапанци су овој школи донирали лабораторију, уџбенике, речнике, учила... Када им је затребала нова карта Јапана, стигла је истог дана!

Поред Филолошке гимназије, јапански се у нашој земљи може учити и на Филолошком факултету, у неколико школа језика, и у приватној „режији”.

– Установама где се учи јапански дајемо литературу, информације... Одржавамо добре односе са Филолошким факултетом и гимназијом – каже за „Политику” Терухико Шинада, отправник послова јапанске амбасаде у Београду, који је дипломатску каријеру започео почетком осамдесетих година прошлог века – у Београду. Ово му је трећи мандат у Србији, у којој је досад због посла провео 14 година. Занимљиво је да се јапански изучава и на Геоекономском факултету Универзитета Мегатренд. Тамо је овај језик обавезан предмет, а не запостављају се ни знања о јапанској привреди и политици.

Дешава се, међутим, да се студентима јапанологије илузије распрше док су још у клупама, када схвате да прилика за рад у којем ће им јапански језик бити главни „алат” – једноставно нема довољно.

– Неколико дипломаца је у јапанској амбасади у Београду, као и у српској у Токију. У кабинету министра Вука Јеремића ради девојка која одлично говори јапански. Провела је осам месеци на усавршавању за младе дипломате у Јапану. Има их и другде у државној служби. Неки раде у самом Јапану – нашли су посао у приватном сектору – каже Шинада.

Према његовим речима, било би добро да јапанолози могу чешће да се запошљавају у јапанским фирмама или оним које имају везе са Јапаном. Нажалост, у Србији постоји само неколико представништава водећих јапанских фирми (Мицуи, Мицубиши, Итоћу), а мало је и српских фирми које заступају јапанске компаније (Тојота, Нисан, Хонда, Сони).

Неколико дипломаца из Србије сваке године настави школовање у Јапану.

– Нама је драго што у Србији има пуно студената јапанског и желимо да њихов број буде што већи, те да и тако мост Србије и Јапана буде јачи – истиче Шинада.

По речима нашег саговорника, у Србији ради око 100 Јапанаца, од којих су неки већ и трећа генерација, а има и мешовитих бракова.

 -------------------------------------------------------------------------------- 

Примамљив посао водича

Јапанолози могу да раде и као водичи и преводиоци туристима. Код нас је прошле године боравило између две и три хиљаде јапанских туриста, док их је у суседној Хрватској било око 150.000. Јапански туристи углавном добро плаћају, знатижељни су, хоће да разгледају, стекну утиске о Србији и њеним становницима, истиче Терухико Шинада .

– Не мислим да Србија може да понуди мање него Хрватска. Истина је да Србија нема море, али многе знаменитости то надокнађују. Јапански туристи пре свега долазе у престоницу, и већ сам поглед на Саву и Дунав их фасцинира. Ви имате богат ноћни живот, Скадарлију, дивну храну и музику... Сеоски туризам је веома интересантан, као и крстарења Дунавом. И овде је реклама најважнија – објашњава Шинада.