Суперхероји са светлећим очима

У одабраном друштву, међу славним уметничким именима као што су Кристијан Болтански, Заха Хадид, Аниш Капур, Кенго Кума, Мона Хатум, Пипилоти Рист..., позваним да представе своје визионарске пројекте за ротонду чувеног њујоршког Гугенхајм музеја,нашла се и београдска дизајнерка Александра Стратимировић. Нашу уметницу, која годинама живи и ствара у Шведској, позвали су кустоси њујоршке изложбе „Contemplating the Void”(„Размишљање о празнини”) Ненси Спектор и Дејвид ван дер Лир да заједно са њујоршким студијом Л.Е.Ф.Т. одржи радионицу за децу на тему својих пројеката.

„Концепт изложбе је да се на једном месту скупи 200 визија, замишљених инсталација/интервенција у ротонди музеја.Ја повезујем архитектонску естетику Гугенхајма са фантастичним светом Алекса Рејмонда, тачније са светом Флаша Гордона. Као да се нека палата са планете Мондо сместила у срце Менхетна. Једнога дана десетине хиљада малих бића одваја се од палате и лагано узлеће кроз простор ротонде. Тако лагано да је тај лет наоко нама неприметан. Суперхероји лете заузимајући позиције у централном делу ротонде где лебде посматрајући свет око себе својим светлећим очима”, објашњава Александра Стратимировић додајући да су деца обликовала своје „суперхероје” за минијатурни архитектонски модел ротонде специјално дизајниран од стране Л.Е.Ф.Т-а.

Стваралаштво наше дизајнерке препознатљиво је, пре свега, по употреби светла у комбинацији са стаклом, течностима, бетоном, металом, дрветом...

Александра Стратимировић је и активан члан организације и пројекта „Транснационални светлосни детективи” чији је циљ популарисање културе светла на локалном и глобалном нивоу.
– Иницијатор идеје и оснивач светлосних детектива је јапански дизајнер светла Каору Менде.
Инспирисан примерима из свог окружења и са богатим искуством бављења осветљењем у архитектури, основао је групу„Светлосни детективи” у Токију 1990. Група је непрофитног
карактера, а окупља како професионалце тако и све оне који се
интересују за експериментисање светлошћу у архитектонском контексту. Од 2001. група се проширила на друге светске градове, оснивањем центара у Стокхолму, Њујорку, Хамбургу,
Копенхагену, Сингапуру, Пекингу и Београду. Једном годишње
организује се симпозијум ТЛД (Transnational Lightening Detectives) где се размењују искуства и организују практичне акције са локалним учесницима – објашњава Александра Стратимировић.
Седми међународни годишњи скуп „Светлосних детектива” одржан
је 2008. године у Београду.

(/slika2)– Београдски „Светлосни детективи” оформљени су 2006. Као седма светска „светлосна агенција” и београдски детективи промовишу идеју неговања и развијања културе светла. Активни су у организацији фестивала „Београд светлости”. Такође се организују Лајт-ап герила
радионице које се баве претварањем неугледног, проблематичног јавног простора у светлосни доживљај. То су интензивне тродневне радионице за студенте архитектуре и уметности из Србије и иностранства. Брзе интервенције са светлом у урбаном простору, уз менторско вођење реномираних светских дизајнера светла. Досадашњи резултати акција београдских „Светлосних детектива” представљени су на симпозијумима у Сингапуру 2006, Копенхагену 2007. и Пекингу 2009 – каже Александра Стратимировић.

На питање шта се може научити из шведског искуства када је реч о дизајну, наша саговорница каже да је шведски дизајн у последњих 20 година постао симбол за квалитет, за функционалан и добар дизајн. А данас постаје симбол за одговоран, одржив развој и еколошки приступ. „Фокус није само на продукту већ се размишља о читавом процесу – од производње, обраде материјала, условима рада, о примени, функцијама, рециклажи итд. Без свесног улагања државе у развој дизајна и његово промовисање у свету, шведски дизајн не би био на овом нивоу на коме се данас налази. Лакше је бити инспирисан и мотивисан када постоји већ тако добра основа и подршка и разрађен систем. Мислим да би Србија требало да проучи успех шведског дизајна и пружи услове нашим дизајнерима да створе српски дизајн. Улагање у дизајн је улагање у будућност Србије. Те одговорности би требало да смо свесни”, закључује Александра Стратимировић.

Марија Ђорђевић