Superheroji sa svetlećim očima

U odabranom društvu, među slavnim umetničkim imenima kao što su Kristijan Boltanski, Zaha Hadid, Aniš Kapur, Kengo Kuma, Mona Hatum, Pipiloti Rist..., pozvanim da predstave svoje vizionarske projekte za rotondu čuvenog njujorškog Gugenhajm muzeja,našla se i beogradska dizajnerka Aleksandra Stratimirović. Našu umetnicu, koja godinama živi i stvara u Švedskoj, pozvali su kustosi njujorške izložbe „Contemplating the Void”(„Razmišljanje o praznini”) Nensi Spektor i Dejvid van der Lir da zajedno sa njujorškim studijom L.E.F.T. održi radionicu za decu na temu svojih projekata.

„Koncept izložbe je da se na jednom mestu skupi 200 vizija, zamišljenih instalacija/intervencija u rotondi muzeja.Ja povezujem arhitektonsku estetiku Gugenhajma sa fantastičnim svetom Aleksa Rejmonda, tačnije sa svetom Flaša Gordona. Kao da se neka palata sa planete Mondo smestila u srce Menhetna. Jednoga dana desetine hiljada malih bića odvaja se od palate i lagano uzleće kroz prostor rotonde. Tako lagano da je taj let naoko nama neprimetan. Superheroji lete zauzimajući pozicije u centralnom delu rotonde gde lebde posmatrajući svet oko sebe svojim svetlećim očima”, objašnjava Aleksandra Stratimirović dodajući da su deca oblikovala svoje „superheroje” za minijaturni arhitektonski model rotonde specijalno dizajniran od strane L.E.F.T-a.

Stvaralaštvo naše dizajnerke prepoznatljivo je, pre svega, po upotrebi svetla u kombinaciji sa staklom, tečnostima, betonom, metalom, drvetom...

Aleksandra Stratimirović je i aktivan član organizacije i projekta „Transnacionalni svetlosni detektivi” čiji je cilj popularisanje kulture svetla na lokalnom i globalnom nivou.
– Inicijator ideje i osnivač svetlosnih detektiva je japanski dizajner svetla Kaoru Mende.
Inspirisan primerima iz svog okruženja i sa bogatim iskustvom bavljenja osvetljenjem u arhitekturi, osnovao je grupu„Svetlosni detektivi” u Tokiju 1990. Grupa je neprofitnog
karaktera, a okuplja kako profesionalce tako i sve one koji se
interesuju za eksperimentisanje svetlošću u arhitektonskom kontekstu. Od 2001. grupa se proširila na druge svetske gradove, osnivanjem centara u Stokholmu, Njujorku, Hamburgu,
Kopenhagenu, Singapuru, Pekingu i Beogradu. Jednom godišnje
organizuje se simpozijum TLD (Transnational Lightening Detectives) gde se razmenjuju iskustva i organizuju praktične akcije sa lokalnim učesnicima – objašnjava Aleksandra Stratimirović.
Sedmi međunarodni godišnji skup „Svetlosnih detektiva” održan
je 2008. godine u Beogradu.

(/slika2)– Beogradski „Svetlosni detektivi” oformljeni su 2006. Kao sedma svetska „svetlosna agencija” i beogradski detektivi promovišu ideju negovanja i razvijanja kulture svetla. Aktivni su u organizaciji festivala „Beograd svetlosti”. Takođe se organizuju Lajt-ap gerila
radionice koje se bave pretvaranjem neuglednog, problematičnog javnog prostora u svetlosni doživljaj. To su intenzivne trodnevne radionice za studente arhitekture i umetnosti iz Srbije i inostranstva. Brze intervencije sa svetlom u urbanom prostoru, uz mentorsko vođenje renomiranih svetskih dizajnera svetla. Dosadašnji rezultati akcija beogradskih „Svetlosnih detektiva” predstavljeni su na simpozijumima u Singapuru 2006, Kopenhagenu 2007. i Pekingu 2009 – kaže Aleksandra Stratimirović.

Na pitanje šta se može naučiti iz švedskog iskustva kada je reč o dizajnu, naša sagovornica kaže da je švedski dizajn u poslednjih 20 godina postao simbol za kvalitet, za funkcionalan i dobar dizajn. A danas postaje simbol za odgovoran, održiv razvoj i ekološki pristup. „Fokus nije samo na produktu već se razmišlja o čitavom procesu – od proizvodnje, obrade materijala, uslovima rada, o primeni, funkcijama, reciklaži itd. Bez svesnog ulaganja države u razvoj dizajna i njegovo promovisanje u svetu, švedski dizajn ne bi bio na ovom nivou na kome se danas nalazi. Lakše je biti inspirisan i motivisan kada postoji već tako dobra osnova i podrška i razrađen sistem. Mislim da bi Srbija trebalo da prouči uspeh švedskog dizajna i pruži uslove našim dizajnerima da stvore srpski dizajn. Ulaganje u dizajn je ulaganje u budućnost Srbije. Te odgovornosti bi trebalo da smo svesni”, zaključuje Aleksandra Stratimirović.

Marija Đorđević