Дворци Дунђерских нису на продају

Нови Сад – Основни суд у Бачком Петровцу данас ће одлучивати о захтеву Николе Танурџића, унука Ђорђа Дунђерског, да се забрани било какав промет бившег дворца ове познате војвођанске породице у Кулпину. Ђока Дунђерски, хајделбершки дипломац, велепоседник, доброчинитељ и брат златокосе Ленке Дунђерски, неутешне инспирације Лазе Костића за најлепшу љубавну песму на српском језику „Santa Maria della Salute“, правоснажно је рехабилитован пре две године, а његови наследници покушавају да спрече да се вредне имовине не докопају тајкуни.

У захтеву који је суду доставио новосадски адвокат Зоран Ристић тражи се одређивање привремене мере отуђења и оптерећења дворца у Кулпину све до доношења закона о реституцији. На овај корак Никола Танурџић се одлучио после сазнања да се припрема продаја појединих делова дворца, за које су, како тврди, „многима скочили апетити“. Адвокат Ристић скреће пажњу да је рехабилитацијом Ђоке Дунђерског утврђена ништавост казне комунистичког режима 1945. године, на основу које је имовина одузета и пренета на коришћење тадашњој држави.

Комплекс у Кулпину сачињава парк са великим и малим дворцем, оба проглашена за споменике културе од изузетног значаја. У великом је Пољопривредни музеј, који је под патронатом Музеја Војводине, а мали је претворен у месну канцеларију и канцеларије кулпинских удружења грађана. (/slika2)

Историјски подаци говоре да је ово имање најпре припадало породици Стратимировић, пореклом из Херцеговине, која је дала више славних личности (митрополита Стевана Стратимировића, команданта српске војске у револуцији 1848–1849. године Ђорђа Стратимировића). За војничке заслуге, још 1745. године, царица Марија Терезија, уз племићку титулу, доделила им је и кулпинску пусту земљу, где су насељавали земљаке Србе и Словаке који су стигли у првом таласу колонизације Бачке.

Од Стратимировића посед је купио аристократа Матеј Семзо од Камјонике, а од њега, 1889. године, дворац и хиљаду јутара земље трговац Лазар Дунђерски (отац Ђорђа и Ленке Дунђерски) из треће генерације богате србобранске породице. Уочи Првог светског рата Дунђерски су широм Војводине имали 40.000 јутара земље и више фабрика, а своју имовину углавном су задржали све до национализације 1945. године.

Бивши власник двораца у Кулпину Ђока Дунђерски, кога су комунистичке власти осудиле због наводне сарадње са окупатором, како би му одузеле иметак, поред кћери Надежде, имао је и сина Гедеона. Надежда се удала за Владимира Танурџића и родила сина Николу и ћерку Александру, чија је ћерка Вишња Богдановић. Као правни следбеници Ђоке Дунђерског, његови наследници стварну рехабилитацију желе да остваре и кроз повраћај одузете имовине.(/slika3)

– Пресрећан сам што је суд у Новом Саду рехабилитовао мог деду Ђоку Дунђерског, али се пред његовом сликом заклињем да ће се моја породица и наши адвокати борити док нам не врате и последње јутро земље које је отето, или док за ту земљу не будемо правично обештећени – изјавио је Никола Танурџић после објављивања правоснажне судске пресуде, којом је његовом деди враћено грађанско достојанство и формално укинута решења о одузимању имовине.

Адвокат Ристић истиче да је историја Дунђерских историја Војводине, једног мукотрпног стварања кроз низ генерација. Идеолошком отимачином, која је у целини била незаконита и неправична, то стварање је одузето и поништено. Сматра да је правично да легитимни наследници ступе на место данашњих тајкуна, који користе њихове поседе, као и да траже од државе да испоштује њихова људска права. Гест добре воље, према његовим речима, могло је да буде враћање у посед и државину свих добара која још нису приватизована, а у својини су Републике Србије.

Међутим, како је то изостало, наследници Дунђерских захтевају стављање судске забране на отуђење и оптерећење поседа у Кулпину до доношења закона о реституцији, који ће одредити начин враћања одузете имовине, било у натури или неким видом финансијског обештећења.