Корак ка нуклеарном разоружању

Председници Русије и Сједињених Америчких Држава, Дмитриј Медведев и Барак Обама, потписали су јуче у Прагу Споразум о даљем смањењу и ограничењу стратешког наоружања, такозвани „нови СТАРТ”, који ће Русији и САД омогућити да своје нуклеарне арсенале смање за око трећину.

Може ли се напокон рећи: пажња, „хладни нуклеарни рат” је завршен? Између Русије и Америке? Или ће после великог самита у Прагу партнери-ривали и даље остати сумњичави? Барак Обама и Дмитриј Медведев учинили су у Прагу велики корак ка свету без нуклеарног оружја. И то треба поздравити. Амерички председник полако испуњава своја предизборна обећања и стиче све више поверења на међународном плану. Споразум из Прага важан је и за руског председника, на неки начин онемогућава наметнуту трку у нуклеарним арсеналима, руска привреда ће лакше да дише.

Дакле, у Прагу су се договорили да обе стране имају по 1.550 нуклеарних бојевих глава распоређених на по 700 носача тих глава. Структуру нуклеарне тријаде, а тријаду чине атомске подморнице са интерконтиненталним ракетама, интерконтинентални пројектили у копненим силосима и стратешки бомбардери са атомским бомбама, значи структуру распореда бојевих нуклеарних глава по елементима нуклеарне тријаде одредиће Русија и САД у зависности од својих планова.

Вероватно ће Русија више атомских бојевих глава сместити на ракете базиране у копненим силосима, јер су Руси ту „јачи“ од Американаца, док ће САД више бојевих нуклеарних глава ставити на ракете лоциране на нуклеарним подморницама класе „охајо“. Како Руси развијају нову класу нуклеарних подморница са интерконтиненталним пројектилима то ће и они временом неке бојеве главе пребацити са копнених система и стратешких бомбардера на нуклеарне подморнице. Заправо, у атомској тријади и Руси и Американци с временом ће све више стратешких бомбардера повлачити из употребе и њихову улогу ће преузимати стратешке подморнице.

У Прагу су обе стране потписале уговор о начину на који америчке и руске нуклеарне способности утичу на технички дефинисану равнотежу, али о војном значају нуклеарног планирања ништа није речено. У првом плану су били прости показатељи величине америчких и руских нуклеарних снага, али су дискретно заобиђени војни принципи и једних и других. Америка је уговором из Прага преузела обавезу да неће производити нове нуклеарне главе, да неће прва користити нуклеарно оружје против држава које то оружје немају, да неће на напад хемијским или биолошким оружјем одмах одговорити употребом својег нуклеарног арсенала, што је била прокламована доктрина председника Буша старијег у рату против Ирака 1991. и Буша млађег у рату против Ирака 2003. Но, Америка се није одрекла нуклеарног оружја као средства одвраћања и „атомског кишобрана“, како за себе, тако и за своје савезнике. Истовремено, Вашингтон не одустаје од изградње антиракетног штита у Европи, у Румунији, а можда још и негде другде, док се као претње нуклеарној безбедности света индиректно, и не по имену, спомињу Северна Кореја и Иран. Употреба америчког атомског оружја против тих држава, које не поштују међународне одредбе о забрани производње атомског оружја, остаје у сфери нагађања и шпекулација.(/slika2)

Председник Обама биће критикован од стране америчких „јастребова” да је превише попустио и да је ишао на маркетиншки пацифистички потез у циљу поправке рејтинга. Но, када се мало боље погледа, амерички „уступци” и нису неки велики војни уступци. Нове бојеве главе и не треба производити ако се постојеће могу ремонтовати, тренутно не постоји земља из тзв. отпадничког табора која би хемијским и биолошким оружјем могла да угрози САД, да би Америка онда одговорила употребом свог атомског оружја.

Русија је уговором из Прага донекле релаксирала односе са САД и у контексту укупних односа са ЕУ. На војном плану Русија је себи оставила могућност да изађе из уговора у Прагу уколико процени да амерички антиракетни штит у Европи угрожава безбедност Русије, односно ако тај „штит“ обезвређује руски офанзивни ракетни потенцијал. Заправо, руски нуклеарни арсенал за узвратни удар. Осим тога, уговор из Прага мораће на ратификацију у Конгрес и у Државну думу, а тек тамо биће полемике.

Уговор је изузетно компликован текст, требало би да обухвата структуру нуклеарних снага обе стране до најситнијих детаља, велика пажња поклоњена је плановима за надзор и контролу споразума, посебно у процесу редукције броја бојевих атомских глава. Ту је и проблем међусобног поверења, али и проблем што војни циљеви и захтеви Русије и САД нису симетрични. Русија има дуге и осетљиве границе које мора да чува, САД немају тај проблем. САД су у суштини поморска сила и држе контролу свих мора и океана, Руси немају тај проблем.

Праг је, дакле, био једна добра међустаница на путу до будућег великог свеобухватног договора о потпуној елиминацији нуклеарног оружја. Праг је био и добар увод за предстојећи велики састанак у Вашингтону посвећен управо том циљу. Је ли будућност почела у Прагу?