Метро – лак и независан

Почетак изградње метроа житељи престонице могли би да очекују већ од 2013. године, ако је судити према последњем пројекту градске Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу. Стручњаци ове установе граду су лане доставили предлог лаког шинског система који би независном трасом ишао изнад и испод земље и чија би изградња требало да буде готова до 2033. Реч је о мрежи са три линије укупне дужине 36 километара, са 55 станица. Према пројекту дирекције, престоницом Србије саобраћаће 94 возила трамвајског типа, а по пуштању у рад, широким шинама могло би да се превози чак 660.430 путника на дан.
Прва фаза представљеног метро система, према још неусвојеном пројекту, предвиђа изградњу линије од Устаничке улице на Звездари до Творничке у Земуну (Л1-А) и од Вуковог споменика до Блока 45 (Л1-Б), која ће у почетку саобраћати само до ГСП-овог депоа на Новом Београду. Ове две линије имаће заједничку трасу од Вуковог споменика до Новог Меркатора где ће се раздвајати, а према анализама дирекције, мрежом линије 1 (А+Б) дужине 15,03 километра превозиће се и до 359.000 путника. Београђани би овом трасом требало да од Устаничке до Земуна стигну за 26 минута.
Изградња прва два колосека и станица коштаће 374.759.013 евра, а од 2018. године, према пројекту, требало би да почну и радови на прикључењу линија 2 и 3. Реч је о крацима мреже који ће водити од Правног факултета до Видиковца, односно од Хиподрома до железничке станице Нови Београд. Процена је да ће трошкови изградње линије 2 износити 323.357.985, а да ће линија 3 коштати 5.042.475 евра.

Иако је најприближнији ономе што ће Београд највероватније добити, овај пројекат још није дефинитивно прихваћен јер Скупштина града, према најавама градоначелника, у току лета тек треба да одлучи о коначном типу метроа, начину финансирања и роковима изградње. Извесно је да ће из предлога дирекције бити преузет концепт независне трасе, што значи да се шинска возила неће укрштати са постојећим саобраћајем, семафорима и станицама других возила јавног превоза, а готово је сигурно и да ће трасе бити изграђене по „мапи” из пројекта дирекције. Битна разлика у односу на представљени пројекат јесте цена изградње. Градоначелник је у недавној посети бечком метроу истакао да зидање километра београдског метроа (јефтинији него бечки) износи 60 милиона евра. Линија 1 на тај начин коштала би око 900.000.000 евра што је вишеструко скупље него у пројекту дирекције.
У стручној јавности престонице, међутим, већ годинама се полемише о потребама Београда за метроом и решењима које су градске власти до сада нудиле. Давне 1982. израђен је први пројекат тешког (класичног) метроа који је до данас остао само слово на папиру. О облику новог превоза спекулисало се и деведесетих година да би у првој деценији 21. века градске власти наложиле израду пројекта БЕЛАМ (Београдски лаки метро). Овај систем озбиљно је критикован и у шали назван „трамвај на стероидима” јер су се шинска возила укрштала са постојећим саобраћајем изнад земље. Противници пројекта понављали су да би то изазвало само још већи колапс у граду и хаос у реду вожње.
Архитекта Бранко Бојовић, међутим, сматра да је последњим пројектом дирекције учињен искорак у односу на БЕЛАМ јер је независна траса услов свих услова београдског метроа.
– Дугачке композиције једноставно не би могле да стају на семафорима у Булевару краља Александра или на Новом Београду, а да не блокирају друге учеснике у саобраћају. Не би могле ни да постигну путну брзину. Због тога се у Београду увек говорило о независном систему, прво о тешком метроу, а сада о лаком који се не укршта. Од комунистичких власти до данас сви су хтели да почну радове и пресеку врпцу што пре, али код метроа нема јефтиног и лаког решења. То се ради генерацијски, а не у мандатима – закључује Бојовић.
М. Луковић