Ли­би­ја – наш еко­ном­ски парт­нер

Приликом недавне посете председника Бориса Тадића либијском вођи Моамеру ел Гадафију, српским грађевинарима и инвеститорима понуђено је, поред осталог, да граде одмаралишта на 2.000 километара дугој либијској обали на Медитерану, изјавио је за „Политику” министар трговине и услуга Слободан Милосављевић, један од учесника тих разговора. Ова нама изузетно наклоњена земља позива српске привреднике да граде сами или као чланови конзорцијума, аутопутеве, луке железничке пруге…

У Либији, земљи огромних економских потенцијала, предузећа из Србије су веома добродошла, истиче Милосављевић, а све оно што су српске компаније у другој половини двадесетог века тамо изградиле најбоља је референца за нове послове.

– Проширење сарадње и нове послове сигурно може очекивати и српска одбрамбена индустрија – каже наш саговорник. – О томе је такође било конкретних разговора, а за нове уговоре с либијским партнерима ова наша индустрија се сигурно препоручује и добрим резултатима постигнутим у последњих неколико година.

Пољопривреда је такође изузетно значајно поље могуће сарадње, указује Милосављевић.

– Либија је велики увозник хране, не само за своје потребе, већ и за сиромашне земље у окружењу којима помаже. Примарне житарце из Србије, семенски материјал, месо, прерађевине од меса, кондиторски производи, сокови, вода, могу се пласирати на либијско тржиште. Веома су заинтересовани и за преношење знања у пољопривреди. Разговараћемо о томе с нашим компанијама, а једна већа привредна делегација ће вероватно ускоро у Триполију представити наше производе.

На путу остварења обостране жеље да Србија у Либији више гради и извози, сада стоји само једна препрека – Србија још није исплатила стари дуг према тој земљи. Његово решавање, нажалост, не зависи само од нас, јер је реч о дугу бивше СФРЈ од око 150 милиона долара, а НБС је проценила да од навдене укупне суме Србија треба да врати 46 милиона долара.

– Либијска страна прихвата да Србија тај свој део враћа извођењем радова наших грађевинара, али томе мора да претходи усаглашавање са бившим републикама – каже Милосављевић.

Милосављевић се не слаже са онима који тврде да грађевинске фирме из Србије не могу да уговарају нове послове у Либији зато што наша држава с том земљом још није потписала неопходне билатералне споразуме.

– Србија је наследница СФРЈ, која је с Либијом уредила међсобне односе у овој области и те споразуме либијска страна не доводи у питање – истиче Милосављевић. – Сада се управо ради на томе да се оснује српско-либијска банка која би гарантовала нове послове наших компанија. Невоља је у томе што у Србији не постоји банка која би била партнер у таквој банци. Разговора се с ЈУБМЕС банком, али договора још нема, јер наша страна треба да обезбеди оснивачки улог до 50 милиона долара.

Од краја деведестих до 2008. укупна годишња трговина Србије и Либије била је имеђу пет и седма милиона долара, 2008. већ 213 милиона, а прошле године, због кризе, опала је на 144 милиона долара. Наш извоз је прошле године достигао 26 милиона долара. Дефицит на нашој страни је 118 милиона долара, пре свега због нашег увоза нафте.

А. Микавица

------------------------------------------------------

Биће посла

Држава настоји да изгради „четврти стуб” економских односа са иностранством, каже Милосављевић. Због тога су учестали сусрети наших званичника с колегама из земаља „трећег света”.

– Убеђен сам да ће бити посла јер је цео регион северне Африке зона у којој ће српска привреда наредних година бити веома присутна. Реч је о новом тржишту за Србију, у које поред Либије, спада и Алжир, затим Иран с којим преговарамо споразум о слободној трговини, Уједињени Арапски Емирати, Катар, Оман и Кувајт, чији су симболи и даље водоторњеви које је изградило наше предузеће – истиче Милосављевић.