Су­срет Ти­то­вих удар­ни­ка

Кикинда – Тито, партија, омладина, акција! – одјекивале су речи ударничких песама у суботу насељем „Младост“, док су пристизали људи окићени значкама и петокракама.

Ово насеље је пре више деценија било стециште бригадира у Кикинди. У дрвеним баракама тада су живели млади добровољци који су градили путеве, пруге, мостове. Увече, после напорног рада, окупљали би се око логорске ватре, певали и дружили се. Организоване су разне секције и ванредна настава, па су многи овако завршили школу. Бригадири тврде да су им то, без обзира на мукотрпан рад, најлепше године живота.

Када је време ударника прошло, у опустелим баракама насеља „Младост“ уточиште су нашле избегличке породице. Пре неколико година избеглички кампови су затворени, а насеље је убрзо поново постало место веселих сусрета.

– У организацији Удружења грађана ДОРА Кикинда, овде се већ трећу годину заредом окупљају некадашњи акцијаши с простора бивше Југославије. Циљ нам је не само евоцирање успомена на прелепе дане наше младости, него и афирмација вредности волонтеризма и неговање традиције добровољног рада – каже за наш лист председник Удружења Лука Ћирић.

Међу 150 бивших акцијаша из Србије, БиХ, Македоније и Словеније пажњу нам привлачи крупнији седи човек.

– Е, тај је био бригадир чак 104 пута! – кажу организатори.

На прслуку има више значака и амблема него генерал. Весело нам прича да је био тек деветогодишњак када је први пут учествовао у акцији:

– Носио сам воду, гурао колица. Радио сам шта сам могао. Устајало се у четири ујутро, али нам није било тешко. Друштво је било добро. Био је то неописиво леп живот – каже за „Политику“ Миодраг Милошев звани Руле, из Умчара.

Увече су се, уз логорску ватру, рађале многе љубави. Неке од њих озваничене су браком. Такав је случај с Весном и Петром Ковачевићем из Зрењанина, који су се упознали на радној акцији 1986. године. Данас имају 22-годишњег сина и 15-годишњу ћерку:

– Била је то љубав на први поглед. Рад је био тежак, али је искуство дивно. Нашој деци и данас радо причамо о том акцијашком животу – каже новинарима Весна.

– Штета што сада млади о томе јако мало знају. Захваљујући тим акцијама, човек је упознао себе, пропутовао подручје бивше Југославије и, што је најбитније, склопио многа познанства. Данас сам, ето, поново срео пријатеље које, због разних дешавања у земљи, нисам видео деценијама. Пресрећан сам – каже за „Политику“ Горан Илиев из Скопља.

С. Милетин