„Север” опасан по живот

Северна трибина на „Маракани”, на којој се окупљају најватреније присталице Црвене звезде „делије”, дефинитивно је постала опасна по живот! За време полуфиналне утакмице у Купу Србије против ОФК Београда ту је из ватреног оружја рањен млади навијач Звезде Игор Врелић (21), након жестоке туче чланова различитих екстремних подгрупа „делија”. Међу њима борба за превласт на трибини није ретка појава, па се поред обрачуна с навијачима противничких клубова, сукобљавају и међусобно.

Хици из пиштоља на „северу” Звездиног стадиона су испаљени и пре две и по године, 2. децембра 2007, када се брутално претучени жандарм Небојша Трајковић борио за живот и у самоодбрани пуцао у ваздух. Њега је напао Урош Мишић, који му је у уста гурао упаљену бакљу. Мишић је прво осуђен на десет година затвора за покушај убиства Трајковића, али је та пресуда укинута и цео процес се води изнова.

Звездине „делије” су покренуле акцију огромних размера, па се на „Маракани”, али и свим деловима Београда, па чак и ван граница Србије могу видети пароле: „Правда за Уроша”.

Упркос свирепом нападу на полицајца, као и медијској кампањи против насилника на спортским приредбама, па и подношењу захтева за забрану екстремних навијачких група, хулигани настављају да дају свој „печат” спортским догађајима. Слике насиља на фудбалским утакмицама не стижу само из Србије, има их и у најразвијенијим земљама Европске уније, али ваљда је само код нас могуће да хулиган поред великог броја полицајаца унесе пиштољ на стадион и потом нанесе неком прострелну рану.

И док се на нашем највећем стадиону пуца из ватреног оружја, а клубови све више постају таоци тзв. навијача који се не обазиру превише ни на упозорења државних функционера да ће бити драконски кажњавани за насиље, председник ФС Србије Томислав Караџић у Лондону, на безбедној удаљености, усавршава енглески језик. Фудбалска организација, у чијој надлежности је такмичење у Купу Србије, тако је и овај пут потпуно пасивна и немоћна да се супротстави великој пошасти, уз неуверљива оправдања да, без помоћи државе, не могу ништа сами да ураде.

Приче да су хулигани мањина, да се ради само о неколико стотина, полицији познатих изгредника, који и даље сеју страх где год стигну, нису баш аргументоване. На српској фудбалској сцени убедљиво највише публике је управо на Звездином „северу”, где их је просечно по 10.000, док на неким суперлигашким мечевима нема ни 100 гледалаца.

Далеко од тога да су сви који дођу на „север” хулигани, али не може се скривати истина да су вође навијача Звезде идоли многобројним голобрадим дечацима, који се несвесно излажу великим опасностима, а у таквом друштву више им ни живот није сигуран.