„Sever” opasan po život

Severna tribina na „Marakani”, na kojoj se okupljaju najvatrenije pristalice Crvene zvezde „delije”, definitivno je postala opasna po život! Za vreme polufinalne utakmice u Kupu Srbije protiv OFK Beograda tu je iz vatrenog oružja ranjen mladi navijač Zvezde Igor Vrelić (21), nakon žestoke tuče članova različitih ekstremnih podgrupa „delija”. Među njima borba za prevlast na tribini nije retka pojava, pa se pored obračuna s navijačima protivničkih klubova, sukobljavaju i međusobno.

Hici iz pištolja na „severu” Zvezdinog stadiona su ispaljeni i pre dve i po godine, 2. decembra 2007, kada se brutalno pretučeni žandarm Nebojša Trajković borio za život i u samoodbrani pucao u vazduh. Njega je napao Uroš Mišić, koji mu je u usta gurao upaljenu baklju. Mišić je prvo osuđen na deset godina zatvora za pokušaj ubistva Trajkovića, ali je ta presuda ukinuta i ceo proces se vodi iznova.

Zvezdine „delije” su pokrenule akciju ogromnih razmera, pa se na „Marakani”, ali i svim delovima Beograda, pa čak i van granica Srbije mogu videti parole: „Pravda za Uroša”.

Uprkos svirepom napadu na policajca, kao i medijskoj kampanji protiv nasilnika na sportskim priredbama, pa i podnošenju zahteva za zabranu ekstremnih navijačkih grupa, huligani nastavljaju da daju svoj „pečat” sportskim događajima. Slike nasilja na fudbalskim utakmicama ne stižu samo iz Srbije, ima ih i u najrazvijenijim zemljama Evropske unije, ali valjda je samo kod nas moguće da huligan pored velikog broja policajaca unese pištolj na stadion i potom nanese nekom prostrelnu ranu.

I dok se na našem najvećem stadionu puca iz vatrenog oružja, a klubovi sve više postaju taoci tzv. navijača koji se ne obaziru previše ni na upozorenja državnih funkcionera da će biti drakonski kažnjavani za nasilje, predsednik FS Srbije Tomislav Karadžić u Londonu, na bezbednoj udaljenosti, usavršava engleski jezik. Fudbalska organizacija, u čijoj nadležnosti je takmičenje u Kupu Srbije, tako je i ovaj put potpuno pasivna i nemoćna da se suprotstavi velikoj pošasti, uz neuverljiva opravdanja da, bez pomoći države, ne mogu ništa sami da urade.

Priče da su huligani manjina, da se radi samo o nekoliko stotina, policiji poznatih izgrednika, koji i dalje seju strah gde god stignu, nisu baš argumentovane. Na srpskoj fudbalskoj sceni ubedljivo najviše publike je upravo na Zvezdinom „severu”, gde ih je prosečno po 10.000, dok na nekim superligaškim mečevima nema ni 100 gledalaca.

Daleko od toga da su svi koji dođu na „sever” huligani, ali ne može se skrivati istina da su vođe navijača Zvezde idoli mnogobrojnim golobradim dečacima, koji se nesvesno izlažu velikim opasnostima, a u takvom društvu više im ni život nije siguran.