Дама је скитница

Па, ето, да се и ја, овом приликом, у наставку полемике, обратим директно госпођици Јаворски и, прво, да јој се захвалим на неколико духовитих, па и скрушених мисли, које је објавила, као одговор на мој коментар њене приче о хипицима, представи КОСА, кичу, џезу, и револуцији. Унапред се извињавам читаоцима који се тек у овом наставку укључују у полемику. Неке ствари написаћу као да смо сви, заједно, у овој причи, од почетка.

Међутим, немам жељу да коментаришем, а ни да се захваљујем на мање духовитим, па и заједљивим сугестијама госпођице Јаворски, које је упутила мени („Живео кич – радост живота“, Културни додатак, 10. април 2010). Као, на пример, на оној у вези са песмом Steppenwolf-a која се зове „The Pusher“. То је као када бих ја госпођицу Јаворски упутио да се пронађе у насловном лику Чорбине песме „Лутка са насловне стране“. Али, не, овај пут, као џентлмен, упутићу даму да нађе, негде, неки грамофон и да, на бакелитној плочи, послуша џезирани шлагер Френка Синатре који се зове „The Lady is a Tramp“.

Али, онај покушај перпендикуларног, кабастог, теоријског, контра аргумента који је госпођица Јаворски пласирала као привид милиона хипика, са оружјем у рукама, односно колективног самоубиства истих тих милиона, јесте таман толико претенциозан да сасвим јасно покаже како госпођица Јаворски, ипак, ништа није схватила о хипицима и насиљу. Иако је за себе узела сву слободу и право да то учини.

Поштована госпођице Јаворски. Ја видим у чему се Ви и ја не разумемо. Али, на жалост, Ви то, за сада, не видите. Рецимо, револуција. Од латинског revolution, ова реч означава фундаменталну промену власти, поретка или организованих друштвених и економских структура, у кратком временском року. Аристотел је описао два облика политичке револуције: Комплетна промена из једног у друго стање, или модификација постојећег стања.

Теледиригована забрана

Ви кажете: револуција једнако насиље над Другим (и то са великим Д). Тачка. Очигледно, и о револуцијама, као и о хипицима, имате снажно изражено мишљење а да, сами, то све, ипак, нисте доживели. Али, дајете себи за право. Сасвим у складу са оним што препознајем као Ваш начин мишљења. А то је начин управо супротан од оне народне: “ум царује снага (сила) кладе ваља”. Тим, Вашим, по мало грубим, по мало силовитим визурама, које додатно гарнирате елитистичким истицањем Вашег детаљног увида у историју и надмоћ џез музике, упорно градите позицију са које, у сваком моменту, можете, пуним грлом, али са горким укусом у устима да, претећи, ускликнете ту језиву реч: КИЧ!

А и код појма кич се не разумемо. Знам колико би дали да сте били у прилици да упијате све те таласе кича који су плавили оригинално извођење мјузикла КОСА, на Бродвеју, 1968. Кич на сцени, кич у публици, кич у ваздуху, кич где год да погледате, и ослушнете. Па, каква би то само ризница доказа била. И колико би поука Ви, из свега тога, тада, могли да извучете, и пренесете, све до данашњих поколења. Али, не мари, иако нисте били присутни, Ви имате право и слободу да теледириговано, и ретроактивно браните, и одбраните, поколења од те страхоте и јада. Поготово сада, када се јавио живи сведок, и саопштио да је публика била и дирнута и разгаљена оним што је гледала. Те две речи су, за Вас, управо тај, кључни, емпиријски доказ о начину на који се ужива у кичу. Тачка.

Тако сте Ви, поштована госпођице, запретили, заправо, свима. Ко год се дрзне да буде разгаљен, или ганут, може да очекује госпођицу Јаворски како, из дубине грла, продорно, и строго, узвикује ту језиву и застрашујућу реч: КИЧ!

А шта каже Wiki? КИЧ – Немачка, односно Yiddish реч која означава уметност за коју се сматра да је инфериорна, неукусна копија неког прихваћеног и уваженог уметничког стила. Настао у деветнаестом веку, овај појам је одражавао реакцију на претерану сентименталност и мелодраматичност тог доба, и стваралаштва у том добу. У савременој култури реч кич означава ону уметност, стваралаштво, или делатност који су у тој мери претенциозни да, заправо, одражавају лош укус или, чак, тотално одсуство доброг укуса.

Ништа без хортикултуре

Дозволите, госпођице Јаворски, али Ваше упорно инсистирање на супериорности џез музике и мешању, у причу, ничим изазваног Колтрејна, али и Ваше још упорније инсистирање на “демаскирању” лажних поредака, и денунцирању публике, за коју тврдите да “под сваку цену” тежи да ужива у кичу, јесте у тој мери претенциозно да, заправо, одражава лош укус. Чини ми се, чак, и тотално одсуство доброг укуса. Јер, и Ваше упорно инсистирање на поређењу мјузикла и џеза не само што је претенциозно већ и несувисло. Поготово 2010. године када смо сви, ваљда, одавно схватили, а данас својим очима гледамо, шта је револуционарни Мао извео када је протурио политику хиљаду цветова који цветају. 

Као што видите ја, никако, да се склоним из области хортикултуре. Прошли пут трава, сада цвеће. Ала ћете се Ви, уз мене, науживати, госпођице Јаворски. Јер, познато је, најбоља трава је она од цвећа. И ту се, заиста, и најзад, можемо наћи на истом терену. И то када покренем, по Вашем наговору, акцију за легализацију марихуане, у нашој, драгој, домовини. Очекујем да и Ви, јавно, савијете џоинт и прошетате Нушићевом улицом и, тако, придобијете једно сопствено искуство, у коме сте, заиста, и учествовали.

Међутим и ту ме, мало, забрињава та Ваша стална жеља да едукујете. Овај пут, нашу клаустофобичну омладину, како Ви то кажете. Забрињавате ме зато што желите да је едукујете кроз организацију канабис феста где би Ви, нашу младеж, упознавали са канабис културама Африке, Азије, Латинске Америке. Мислим да би прво Ви, па онда и Ваши цењени ученици, требало да прођете дегустацију оних аутохтоних трава, и канабис култура, које се зову Албанка, Црногорка, Македонка, Херцеговка, али и оне траве која расте само на врелом острву Вису, у Хрватској. Али, пре свега, требало би, ипак, да апсолвирате ону траву, и ону канабис културу коју сви, од милоште, зову домаћица, а која расте у срцу Шумадије.

Па, онда, наиђите да, заједно, отпловимо до Америке, до Њупорт џез фестивала. Оног од пре 45 година, када се Боб Дилан први пут појавио са електричном гитаром. Када је био извиждан, и отеран, са бине. Неки су строго викали: „држ га, па то што свира је КИЧ“. Сигуран сам да ћете на том путовању, са домаћицом у себи, много лакше доћи до стања у коме ћете и Ви, без бриге, моћи да будете разгаљени, па и дирнути, а да се, при томе, не осећате да сте издали.

Или, поштована госпођице, још боље, отиђите на Диланов концерт, који ће бити, у јуну месецу, у Београдској арени. Тамо ћете видети, чути и осетити, па можда и схватити, шта је то револуција која тече. И како се, колективно, врши “насиље над Другим”. Али, молим Вас, пођите са нечим што ће Вам, за сваки случај, приуштити сладак укус у устима. Јер, можда Вас и дирне, па и гане, Диланова песма која иде овако: 

How does it feel

How does it feel
To be on your own

With no direction home

A complete unknown

Like a rolling stone?